1 Када бих да лечим Израиља,

открива се Јефремова кривица

и зло Самарије;

јер су превртљивци,

лопов проваљује

и банда је убица на улици.

2 А у срцу своме они и не мисле

да ја памтим сва злодела њина.

Сада су их окружила сва њихова дела,

ево их пред лицем мојим.

3 Злоделима цара разгаљују

и лажима својим главаре.

4 Сви су они прељубници,

као пећ су успламтела

коју пекар престаје да жари

од када је замесио тесто,

па докле му не ускисне од квасца.

5 На дан нашега цара

клонули су главари разгаљени вином

и он пружи своју руку подсмевачима.

6 Пришли су му и пламтели срцем

у својој обмани.

Спавала је као пекар јарост њина целе ноћи,

а ујутро се разгневила као пламен ватре.

7 Сви су они зажарени као пећ

и прогутаће своје судије;

падају сви њихови цареви,

а међу њима нема никог да позове мене.

8 Јефрем је са народима, себе је измешао.

Јефрем је постао погача неокренута.

9 Туђинци му снагу једу,

а он то и не зна;

седе косе посуше га,

а он то и не зна.

10 Израиљу понос сведочи у лице,

ал’ се не окрећу Господу, свом Богу;

и у свему томе

они га не траже.

11 А Јефрем је постао као голубица

лаковерна што разума нема!

Ено, зову Египат

и одлазе у Асирију.

12 Али када оду, над њима ћу да раширим своју мрежу.

Као птице небеске збацићу их,

казнићу их кад их чујем

у њиховом збору.

13 Јао њима, јер су од мене побегли!

Опустошиће јер су се против мене побунили.

Ја би да их откупим,

а они о мени лажи објављују.

14 Нису срцем вапили мени,

него су кукали на својим постељама.

Због жита и младог вина себе секу

и од мене се окрећу.

15 А ја сам их крепио, снажио им руке,

а они су ми зло мислили.

16 И они се нису окренули Вишњем;

постали су као лук лабави.

Пашће они од мача,

а њихове вође од горчине сопственог језика.

А то ће им у Египту бити на поругу.