1 Чујте ово, свештеници

и пази, доме Израиљев!

И ти, дворе царев, послушај,

јер ти је одређен суд,

јер сте били замка за Миспу

и мрежа разапета преко Тавора.

2 Огрезли су у клању, бунтовници,

и све сам их покарао.

3 Познајем ја Јефрема

и Израиљ од мене скривен није.

Јер ти сада блудничиш, Јефреме,

ти себе опогани, Израиљу!

4 Дела им њихова не пуштају

да се своме Богу врате,

јер им је у срцу дух блудништва

и Господа не познају.

5 Израиљу понос сведочи у лице,

па ће се и Израиљ и Јефрем спотакнути у својој кривици.

А и Јуда ће се спотакнути с њима.

6 Са стадима и крдима ће ићи

Господа да траже,

али га пронаћи неће

јер се он измакнуо од њих.

7 Господа су изневерили

јер су децу туђу изродили,

и сад ће их празник младина

појести све са имањем њиховим.

8 Дувајте у трубу у Гаваји,

затрубите у Рами,

вичите у Вет-Авену –

за тобом, о, Венијамине!

9 Јефрем ће постати пустош

на дан казне,

и ја племенима израиљским

откривам ствари поуздане.

10 Јудини су главари постали

као они што померају међу,

и ја ћу на њих као воду

да излијем јарост своју.

11 Јефрем је потлачен,

суд га је скршио

јер му је баш по вољи било да иде за идолима*.

12 А ја сам Јефрему као мољац,

и као трулеж дому Јудином.

13 А када је Јефрем видео своју болест

и Јуда рану своју,

отишао је Јефрем Асирији

и послао по великог цара.

Али он не може да вас излечи,

он не може да исцели рану вашу.

14 Јер ја сам Јефрему попут лава

и Јуди сам попут лавића.

Ја, ја ћу да растргнем, да одјурим

и одвучем, и нико не може да избави!

15 Одјурићу, вратићу се на своје станиште

док не поднесу суд.*

И тражиће лице моје у невољи својој,

и тражиће ме жељно."