1 „Дођите! Хајде да се вратимо Господу,

јер он нас је растргнуо,

и он ће нас излечити;

он нас је ударио,

и он ће нас превити!

2 Оживеће нас за пар дана,

а већ трећег ће нас дићи

да пред њиме ми живимо!

3 Хајде да га упознамо,

хајде да тежимо богопознању!

Он сигурно стиже као зора,

долази нам као киша, као позна киша* земљу што натапа."

4 „Шта да ти радим, Јефреме?

Јудо, шта да ти радим?

Ваша је оданост као облак јутарњи,

као роса рана нестаје.

5 Сећи ћу их у комаде преко пророка,

убићу их речима својих уста,

а прописи ће моји бити светло што се јавља.

6 Јер ја милосрђе хоћу, а не жртву;

богопознање, а не свеспалнице!

7 Попут Адама су савез прекршили.

О, како су ме издали!

8 Галад је град злочинаца крвавих трагова.

9 Дружина је свештеничка банда убица

што човека вреба.

Убијају на путу за Сихем,

грозоте су починили.

10 Видео сам страшне ствари у дому Израиљевом:

Јефрем тамо блудничи,

а Израиљ се опоганио.

11 Јудо, и за тебе је одређена жетва,

из изгнанства народ свој кад вратим.