1 За жељом својом жуди саможиви човек,

на мудрост се сваку изнервира.

2 Безумник не ужива у разборитости,

него у разоткривању свога срца.

3 Када дође зао човек долазе и презир

и брука са срамотом.

4 Дубоке су воде речи у устима људским

и врело мудрости поток је набујали.

5 Страшно је држати страну неправеднику

да би праведнику одузели правду.

6 У свађу срљају усне безумника

и батине му уста призивају.

7 Безумника руше сопствена уста

и усне му живот вребају.

8 Речи клеветника су као посластице

што у стомак клизе.

9 Ко је лењ у послу своме

побратим је великом расипнику.

10 Име је Господње моћна кула

у коју се на висину склања праведник.

11 Богатство је богатоме попут утврђења,

попут зида високога у машти његовој.

12 Срце се човека узнесе пред пропаст,

а пре части долази понизност.

13 Будаласт је и срамотан онај

који узвраћа реч пре него је чуо.

14 С болешћу се својом носи дух у човеку.

Али ко се носи с духом утученим?