1 Слушајте реч коју вам говори Господ, доме Израиљев. 2 Овако вели Господ:

Не учите се путу којим иду народи,

и од знака небеских не плашите се,

јер се од њих плаше народи.

3 Јер су уредбе у народа таштина,

јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром;

4 Сребром и златом украшују га,

клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;

5 Стоје право као палме, не говоре;

треба их носити, јер не могу ићи;

не бој их се,

јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.

6 Нико није као Ти, Господе;

велик си и велико је име Твоје у сили.

7 Ко се не би Тебе бојао, царе над народима!

Јер Теби то припада;

јер међу свим мудрацима у народа и у свим царствима њиховим

нема таквог какав си Ти.

8 Него су сви луди и безумни,

дрво је наука о таштини.

9 Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза,

дело уметничко и руку златарских,

одело им је од порфире и скерлета,

све је дело уметничко.

10 А Господ је прави Бог,

Бог живи и цар вечни,

од Његове срдње тресе се земља,

и гнев Његов не могу поднети народи.

11 Овако им реците: Богови, који нису начинили небо ни земљу, нестаће са земље и испод неба.

12 Он је начинио земљу силом својом,

утврдио васиљену мудрошћу својом,

и разумом својим разастро небеса;

13 Он кад пусти глас свој,

буче воде на небесима,

подиже пару с крајева земаљских,

пушта муње с даждем,

и изводи ветар из стаја његових.

14 Сваки човек поста безуман од знања,

сваки се златар осрамоти ликом резаним,

јер су лаж ливени ликови његови,

и нема духа у њима.

15 Таштина су, дело преварно;

кад их походим, погинуће.

16 Није такав део Јаковљев,

јер је Творац свему,

и Израиљ Му је наследство,

име Му је Господ над војскама.

17 Покупи из земље трг свој

ти, која седиш у граду.

18 Јер овако вели Господ:

Гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље,

и притеснићу их да осете.

19 Тешко мени од муке моје, рећи ће;

љута је рана моја;

а ја рекох:

То је бол, треба да га подносим.

20 Мој је шатор опустошен

и сва ужа моја покидана,

синови моји отидоше од мене

и нема их,

нема више никога да разапне шатор мој

и дигне завесе моје.

21 Јер пастири посташе безумни

и Господа не тражише;

зато не бише срећни,

и све се стадо њихово распрша.

22 Гле, иде глас и врева велика из северне земље

да обрати градове Јудине у пустош,

у стан змајевски.

23 Знам, Господе, да пут човечји није у његовој власти

нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим.

24 Карај ме, Господе, али с мером,

не у гневу свом, да ме не би затро.

25 Излиј гнев свој на народе који Те не познају,

и на племена која не призивају име Твоје,

јер прождреше Јакова, прождреше га да га нема,

и насеље његово опустеше.