1 У то време, говори Господ, ја ћу бити Бог свим породицама Израиљевим, и они ће ми бити народ.

2 Овако вели Господ:

Народ што оста од мача нађе милост у пустињи,

кад иђах да дам одмор Израиљу.

3 Одавна ми се јављаше Господ.

Љубим те љубављу вечном,

зато ти једнако чиним милост.

4 Опет ћу те сазидати, и бићеш сазидана,

девојко Израиљева,

опет ћеш се веселити бубњевима својим,

и излазићеш са збором играчким.

5 Опет ћеш садити винограде на брдима самаријским,

садиће виноградари и јешће род.

6 Јер ће доћи дан кад ће викати чувари на гори Јефремовој:

Устаните, да идемо на Сион, ка Господу Богу свом.

7 Јер овако вели Господ:

Певајте весело ради Јакова,

и подвикујте ради главе народима;

јављајте, хвалите и говорите:

Спаси, Господе, народ свој, остатак Израиљев.

8 Ево, ја ћу их довести из земље северне,

и сабраћу их с крајева земаљских,

и слепог и хромог,

и трудну и породиљу,

све заједно,

збор велики вратиће се овамо.

9 Ићи ће плачући,

и с молитвама ћу их довести натраг;

водићу их покрај потока правим путем,

на коме се неће спотицати;

јер сам Отац Израиљу,

и Јефрем је првенац мој.

10 Чујте, народи, реч Господњу,

и јављајте по далеким острвима и реците:

Који расеја Израиља, скупиће га,

и чуваће га као пастир стадо своје.

11 Јер искупи Господ Јакова,

и избави га из руку јачег од њега.

12 И доћи ће и певаће на висини сионској,

и стећи ће се к добру Господњем,

к житу, к вину и к уљу,

к јагањцима и теоцима;

и душа ће им бити као врт заливен,

и неће више тужити.

13 Тада ће се веселити девојка у колу,

и момци и старци заједно,

и променићу жалост њихову на радост, и утешићу их,

и развеселићу их по жалости њиховој.

14 И напитаћу свештеницима душу претилином,

и народ ће се мој наситити добра мог,

говори Господ.

15 Овако вели Господ:

Глас у Рами чу се,

нарицање и плач велики;

Рахиља плаче за децом својом,

неће да се утеши за децом својом, јер их нема.

16 Овако вели Господ:

Устави глас свој од плача

и очи своје од суза,

јер има плата делу твом,

говори Господ,

и они ће се вратити из земље непријатељске.

17 И имаш наду за последак, говори Господ,

да ће се вратити синови твоји на међе своје.

18 Чујем доиста Јефрема где тужи:

Покарао си ме,

те сам покаран као јуне неуко;

обрати ме да се обратим,

јер си Ти Господ Бог мој.

19 Јер пошто се обратих,

покајах се;

и пошто се научих,

ударих се по бедру;

јер се посрамих

и стидим се што носим срамоту младости своје.

20 Није ли ми Јефрем мио син?

Није ли дете предраго?

Од кад говорих против њега,

једнако га се опомињем;

зато је срце моје устрептало њега ради,

доиста ћу се смиловати на њ,

говори Господ.

21 Подигни знаке, нанеси гомиле камења,

запамти пут којим си ишла;

врати се, девојко Израиљева,

врати се у градове своје.

22 Докле ћеш лутати,

кћери одметнице!

Јер је Господ учинио нешто ново на земљи:

жена ће опколити човека.

23 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Још ћу ову реч говорити у земљи Јудиној и у градовима његовим кад натраг доведем робље њихово:

Господ да те благослови,

стане правде, света горо!

24 Јер ће се населити у њој Јуда, и сви градови његови, и ратари и који иду за стадом. 25 Јер ћу напојити уморну душу, и наситити сваку клонулу душу.

26 У том се пробудих и погледах, и сан ми беше сладак.

27 Ево иду дани, говори Господ, кад ћу засејати дом Израиљев и дом Јудин семеном човечијим и семеном од стоке. 28 И као што сам пазио на њих да их истребљујем и разваљујем, и кварим и затирем и мучим, тако ћу пазити на њих да их сазидам и посадим, говори Господ. 29 У те дане неће се више говорити:

Оци једоше кисело грожђе,

а синовима трну зуби.

30 Него ће сваки за своје грехе погинути; ко год једе кисело грожђе, томе ће зуби трнути.

31 Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет, 32 не као онај завет, који учиних с оцима њиховим, кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске, јер онај завет мој они покварише, а ја им бејах муж, говори Господ. 33 Него ово је завет што ћу учинити с домом Израиљевим после ових дана, говори Господ: метнућу завет свој у њих, и на срцу њиховом написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ. 34 И неће више учити пријатељ пријатеља ни брат брата говорећи: Познајте Господа; јер ће ме знати сви од малог до великог, говори Господ; јер ћу им опростити безакоња њихова, и грехе њихове нећу више помињати.

35 Овако вели Господ,

који даје сунце да светли дању,

и уредбе месецу и звездама да светле ноћу,

који раскида море

и буче вали његови,

коме је име Господ над војскама:

36 Ако тих уредби нестане испред мене, говори Господ,

и семе ће Израиљево престати бити народ преда мном на век.

37 Овако вели Господ:

Ако се може измерити небо горе

и извидети темељи земаљски доле,

тада ћу и ја одбацити све семе Израиљево

за све што су учинили,

вели Господ.

38 Ево иду дани, говори Господ, у које ће се сазидати Господу овај град од куле Ананеилове до врата на углу. 39 И још ће даље отићи уже мерачко до хума Гарива и обрнуће се на Гоат. 40 И сва долина од мртвих телеса и пепела, и сва поља све до потока Кедрона, до угла коњских врата к истоку, биће светиња Господу; неће се развалити ни потрти довека.