1 Овако говори Господ: Сиђи у дом цара Јудиног, и реци онде ову реч, 2 и кажи: Слушај реч Господњу, царе Јудин, који седиш на престолу Давидовом, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата. 3 Овако вели Господ: Чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилникових, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силу, и крв праву не проливајте на овом месту. 4 Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овог дома цареви, који седе место Давида на престолу његовом, на колима и на коњима, они и слуге њихове и народ њихов. 5 Ако ли не послушате ове речи, заклињем се собом, вели Господ, да ћу опустети тај дом. 6 Јер овако вели Господ за дом цара Јудиног:

Ти си ми Галад

и врх ливански,

али ћу те обратити у пустињу,

у градове у којима се не живи.

7 И спремићу на тебе затираче,

сваког с оружјем,

и посећи ће твоје красне кедре

и побацати их у огањ.

8 И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другом: Зашто учини ово Господ од тог града великог? 9 И рећи ће: Јер оставише завет Господа Бога свог, и клањаше се другим боговима и служише им.

10 Не плачите за мртвим нити га жалите;

него плачите за оним који одлази,

јер се неће више вратити

нити ће видети своје постојбине.

11 Јер овако говори Господ о Салуму сину Јосије, цара Јудиног, који цароваше место Јосије оца свог, који отиде из овог места: неће се више вратити. 12 Него ће умрети у месту куда га одведоше у ропство, и неће више видети ове земље.

13 Тешко оном који гради своју кућу не по правди,

и клети своје не по правици,

који се служи ближњим својим низашта

и плату за труд његов не даје му;

14 Који говори: Саградићу себи велику кућу

и простране клети;

и разваљује себи прозоре,

и облаже кедром и маже црвенилом.

15 Хоћеш ли царовати кад се мешаш с кедром?

Отац твој није ли јео и пио?

Кад чињаше суд и правду,

тада му беше добро.

16 Даваше правицу сиромаху и убогоме,

и беше му добро;

није ли то познавати ме?

Говори Господ.

17 Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком

и да проливаш крв праву

и да чиниш насиље и кривду.

18 Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудиног:

Неће нарицати за њим:

Јаох брате мој! Или: Јаох сестро!

Неће нарицати за њим:

Јаох господару! Или: Јаох славо његова!

19 Погребом магарећим погрепшће се,

извући ће се и бациће се иза врата јерусалимских.

20 Изиђи на Ливан и вичи,

и на Васану пусти глас свој,

и вичи преко бродова,

јер се сатрше сви који те љубе.

21 Говорих ти у срећи твојој,

а ти рече: Нећу да слушам;

то је пут твој од детињства твог

да не слушаш глас мој.

22 Све ће пастире твоје однети ветар,

и који те љуби отићи ће у ропство;

тада ћеш се посрамити и постидети

за сву злоћу своју.

23 Ти седиш на Ливану,

гнездо вијеш на кедрима,

како ћеш бити љупка,

кад ти дођу муке и болови као породиљи!

24 Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија син Јоакима цара Јудиног био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути. 25 И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке Халдејцима. 26 И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, где се нисте родили, и онде ћете помрети. 27 А у земљу у коју ћете желети да се вратите, нећете се вратити у њу.

28 Је ли тај човек Хонија ништав идол изломљен?

Је ли суд у коме нема милине?

Зашто бише истерани, он и семе његово,

и бачени у земљу, које не познају?

29 О земљо, земљо, земљо!

Чуј реч Господњу.

30 Овако вели Господ:

Запишите да ће тај човек бити без деце

и да неће бити срећан до свог века;

и нико неће бити срећан од семена његовог,

који би седео на престолу Давидовом

и још владао Јудом.