1 А Пасхор син Имиров, свештеник, који беше старешина у дому Господњем, чу Јеремију где пророкује те речи. 2 И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовим уз дом Господњи. 3 А сутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти наде име не Пасхор него Магор-Мисавив. 4 Јер овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на те страх, на тебе и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видети, и свега ћу Јуду дати у руке цару вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем. 5 И даћу све богатство тог града и сав труд његов и све што има драгоцено, и све благо царева Јудиних даћу непријатељима њиховим у руке, и разграбиће и узети и однети у Вавилон. 6 И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и онде ћеш умрети и онде ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно.

7 Наговарао си ме, Господе,

и дадох се наговорити;

био си јачи од мене

и надвладао си ме;

на подсмех сам сваки дан,

свак ми се подсмева.

8 Јер од кад говорим, вапим,

ради насиља и пустошења вичем,

јер ми је реч Господња на поругу

и на подсмех сваки дан.

9 И рекох: Нећу Га више помињати,

нити ћу више говорити у име Његово;

али би у срцу мом као огањ разгорео,

затворен у костима мојим,

и уморих се задржавајући га,

и не могох више.

10 Јер чујем поруге од многих, страх од свуда:

Прокажите да прокажемо;

сви који беху у миру са мном,

вребају да посрнем:

Да ако се превари,

те ћемо га надвладати и осветићемо му се.

11 Али је Господ са мном

као страшан јунак;

зато они који ме гоне спотакнуће се

и неће надвладати;

посрамиће се врло;

јер неће бити срећни,

срамота вечна неће се заборавити.

12 Зато, Господе над војскама,

који кушаш праведника,

који видиш бубреге и срце,

дај да видим Твоју освету на њима,

јер Теби казах парбу своју.

13 Певајте Господу, хвалите Господа,

јер избави душу сиромаху из руке зликовачке.

14 Проклет да је дан у који се родих!

Дан, у који ме роди мати моја, да није благословен!

15 Проклет да је човек који јави оцу мом

и врло га обрадова говорећи: Роди ти се син.

16 И тај човек да би био као градови које Господ затре и не би Му жао!

Нека слуша вику ујутру и вриску у подне,

17 Што ме не усмрти у утроби материној

да би ми мати моја била гроб,

и утроба њена да би остала до века трудна.

18 Зашто изиђох из утробе

да видим муку и жалост

и да се сврше у срамоти дани моји?