1 За Моава овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев:

Тешко Невону! Јер ће се опустошити;

Киријатајим ће се посрамити и узети;

Мизгав ће се посрамити и препасти.

2 Неће се више хвалити Моав Есевоном;

јер му зло мисле:

Ходите да га истребимо

да није више народ.

И ти, Мадмане, опустећеш;

мач ће те гонити.

3 Чује се вика из Оронајима,

пустошење и сатирање велико.

4 Моав се сатре;

стоји вика деце његове.

5 Јер ће се путем луитским дизати плач без престанка;

и како се силази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику;

6 Бежите, избавите душе своје,

и будите као врес у пустињи.

7 Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје,

зато ћеш се и ти узети,

и Хемос ће отићи у ропство,

свештеници његови и кнезови његови скупа.

8 И доћи ће затирач у сваки град,

неће се сачувати ни један град;

долина ће пропасти и равница ће се опустошити,

јер Господ рече.

9 Подајте крила Моаву, нека брзо одлети;

јер ће градови његови опустети да неће нико живети у њима.

10 Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!

11 Моав је био у миру од детињства свог

и почивао на дрождини својој,

нити се претакао из суда у суд,

нити је у ропство ишао;

зато му оста кус његов,

и мирис се његов није променио.

12 Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати. 13 И Моав ће се осрамотити с Хемоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада свог.

14 Како говорите:

Јаки смо и јунаци у боју?

15 Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти,

и најбољи младићи његови сићи ће на заклање,

говори цар,

коме је име Господ над војскама.

16 Близу је погибао Моавова,

и зло његово врло хити.

17 Жалите га сви који сте око њега,

и који год знате за име његово,

реците:

Како се сломи јаки штап, славна палица?

18 Сиђи са славе своје, и седи на место засушено,

кћери, која живиш у Девону;

јер ће затирач Моавов доћи на тебе

и раскопаће градове твоје.

19 Стани на путу, и погледај,

која живиш у Ароиру,

упитај оног који бежи и ону која гледа да се избави,

реци: Шта би?

20 Посрами се Моав;

јер се разби;

ридајте и вичите;

јавите у Арнон да се Моав опустоши.

21 Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат, 22 и на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим, 23 и на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон, 24 и на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу. 25 Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.

26 Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он подсмех. 27 Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?

28 Оставите градове и населите се у стени, становници моавски,

и будите као голубица која се гнезди у крају и раселини.

29 Чусмо понос Моавов

да је веома поносит,

охолост његову и понос,

разметање његово и обест његову.

30 Знам ја, говори Господ,

обест његову;

али неће бити тако;

лажи његове неће учинити ништа.

31 Зато ћу ридати за Моавом,

викати за свим Моавом,

уздисаће се за онима у Кир-ересу.

32 Више него за Јазиром плакаћу за тобом,

лозо сивамска;

одводе твоје пређоше море,

допреше до мора јазирског;

затирач нападе на летину твоју

и на бербу твоју.

33 И радост и весеље отиде с родног поља,

из земље моавске,

и учиних те неста у кацама вина;

нико неће газити певајући;

песма неће се више певати.

34 Од вике есевонске, која допре до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода нимримских нестати. 35 И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим. 36 Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-ересу, јер ће му сва течевина пропасти.

37 Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара кострет. 38 На свим крововима Моавовим и по улицама његовим биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на коме нема милине, говори Господ. 39 Ридајте: Како је сатрвен! Како Моав обрну плећи срамотан? И поста Моав подсмех и страхота свима који су око њега.

40 Јер овако говори Господ:

Ево, као орао долетеће

и рашириће крила своја над Моавом.

41 Кериот је покорен и тврда се места заузеше,

и срца ће у јунака Моавових бити у онај дан као срце у жене која се порађа.

42 И Моав ће се истребити да не буде народ,

јер се подиже на Господа.

43 Страх и јама и замка око тебе је, становниче моавски,

говори Господ.

44 Ко утече од страха, пашће у јаму,

а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку;

јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њиховог,

говори Господ.

45 У сену есевонском уставише се који бежаху од силе;

али ће огањ изаћи из Есевона

и пламен исред Сиона,

и опалиће крај Моаву

и теме немирницима.

46 Тешко теби, Моаве,

пропаде народ Хемосов,

јер синове твоје заробише,

и кћери твоје одведоше у ропство.

47 Али ћу повратити робље Моавово у последње време,

говори Господ.

Довде је суд Моаву.