14 Proklet da je dan kad sam se rodio!

Ne bio blagosloven dan kad me majka rodi!

15 A i nek je proklet čovek

što mom ocu blagovesti –

„Muško je! Sin ti se rodio!" –

i tako ga silno obradovao.

16 Nek taj čovek bude poput gradova

što je Gospod satro,

na koje se smilovao nije.

Neka jutrom naricanje sluša,

a u podne poklič od ratnika.

17 Što me ne usmrti u materici

i zašto mi moja majka grob nije postala!

Što za veke vekova ne osta utroba joj trudna!

18 Zašto sam izašao iz materice,

muku i tugu da gledam,

moji dani u sramoti da dođu svom kraju.