1 I ovo su Solomonove mudre priče koje su prepisali ljudi Jezekije, Judinog cara:

2 Božija je slava da sakriva stvari,

a caru je slava da stvar istražuje.

3 Nebo je visoko, zemlja je duboka,

a i srca carska niko ne istraži.

4 Ukloni sa srebra zguru

i eto ga čanak za kovača:

5 ukloni zloga od cara

i u pravdi presto njegov utvrđen će biti.

6 Pred carem se ne veličaj

i ne stoj na mestu velikaša;

7 jer je bolje da ti kaže – „Gore dođi!" –

nego da te ponizi pred plemićem.

A to* što su ti oči videle

8 ne dovodi žurno na suđenje,

jer šta ćeš kada te na kraju

posrami bližnji tvoj?

9 Reši spor sa bližnjem svojim

i tajnu drugoga ne otkrivaj;

10 da te ne bi osramotio onaj koji sluša

i zao glas ostao na tebi.

11 Blagovremeno kazana reč

je poput zlatnih jabuka u srebrnim činijama.

12 Minđuša zlatna i ukras od čistog zlata

je ukor mudrog onome koji sluša.

13 Kao studen snega na dan žetve

je verni glasnik onom ko ga šalje –

osvežava dušu svoga gospodara.

14 Poput oblaka i vetra bez kiše

čovek je što se hvali darom nedarovanim.

15 Strpljivošću se nagovara vladar,

a i jezik blagi može kost da slomi.

16 Kad nađeš med, jedi dok se ne najedeš,

jer ćeš ga povratiti ako se prejedeš.

17 Neka ti je noga retko u kući bližnjeg tvoga,

da te se ne zasiti i ne zamrzi te.

18 Poput buzdovana, mača i strele oštre

je čovek koji svedoči protiv bližnjeg svoga, a lažov je.

19 Zub pokvaren i klecava noga

je poverenje u izdajnika u danu nevolje.

20 Kao čovek što haljinu skida po zimskome danu

i kao sirće na šalitri,

takav je onaj koji pesme peva srcu žalosnome.

21 Ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga,

i ako je žedan, napoj ga vodom.

22 Jer ako tako činiš, zgrnućeš žar ugljeni na njegovu glavu,

a Gospod će da ti plati.

23 Severac kišu donosi,

a jezik ogovarački srdita lica.

24 Bolje je sedeti na uglu krova

nego sa ženom svadljivom u zajedničkoj kući.

25 Što je studena voda duši iznurenoj,

to je dobra vest iz daleke zemlje.

26 Zamućen izvor i bunar zarušeni

je pravednik što tetura pred nepravednikom.

27 Nije dobro preždrati se meda

i ljudima na čast nije da čast svoju traže.

28 Grad provaljen i bez zida

je čovek koji ne zna sebe samog da obuzda.