1 Vino je podsmevač i žestoko piće svađalica,

nemudar je ko se zbog njih tetura.

2 Carevo je nasilje kao rika lavića,

ko ga razdražuje sebi samom škodi.

3 Na čast je čoveku da se kloni svađe,

a svaki se bezumnik izbezumi.

4 Kad je jesen – lenština ne ore,

kad je žetva – on prosi i oskudeva.

5 Duboka je voda zamisao čovekovog srca,

alʼ je crpsti može samo čovek razboriti.

6 Mnogi ljudi objavljuju svima svoju dobrotu,

ali ko će naći odanog čoveka?

7 Pravednik živi čestitost svoju

i kako su samo blagoslovena deca nakon njega!

8 Car koji sedi na sudskom prestolu

pogledom svojim sve zlo rasipa.

9 Može li ko reći: „Srce sam svoje očistio,

čist sam od greha svoga"?

10 Nejednaki tegovi i mera dvojaka –

oboje su ogavni Gospodu.

11 I dete se po delima svojim prepoznaje,

da li su mu dela ispravna i čista.*

12 I uho što čuje i oko što vidi,

i jedno i drugo stvorio je Gospod.

13 Ne voli spavanje da ne osiromašiš,

probudi se i naješćeš se hleba.

14 „Bezvredno! Bezvredno!" – govori kupac –

a onda se hvali kada ode svojim putem.

15 Postoji zlato i mnoštvo dragulja,

ali učene usne su kao dragoceni nakit.

16 Uzmi haljinu onome što jamči za tuđinca,

i zalog mu uzmi kad jamči za neznanca.

17 Čoveku je sladak nepošteni hleb,

ali su mu posle usta peska puna.

18 Namere osmisli savetom

i mudrim vođenjem ratuj.

19 Ogovarač skita i odaje tajne,

zato se ne petljaj sa brbljivcem.

20 Ko proklinje i oca i majku,

svetiljka mu dogoreva u najcrnjoj tami.

21 U početku naglo zgrnuto nasledstvo

ostaje neblagosloveno na svom kraju.

22 Nemoj reći: „Uzvratiću zlu!"

Čekaj Gospoda da te izbavi.

23 Gospodu su mrski nejednaki tegovi

i strašne su terazije nejednake.

24 Od Gospoda su čovekovi koraci,

pa kako bi neko dokučio svoj vlastiti put?

25 Čoveku je zamka kad nepromišljeno kaže da je nešto posvećeno,

a da posle zavete razmatra.

26 Car će mudar razvejati zlikovce,

vršidbenim točkom preko njih će preći.

27 Svetiljka Gospodnja je čovekov dah,

ispituje dubine nutrine.

28 Odanost i istina čuvaju cara,

on odanošću ostaje na prestolu svome.

29 Mladiću je čast u njegovoj snazi

a seda je kosa dostojanstvo starih.

30 Rane i masnice čiste od zla,

a šiba čisti dubine nutrine.