1 Sine moj, drži se mojih reči

i zapovesti mojih, u sebi ih čuvaj.

2 Moje zapovesti čuvaj i živećeš,

pouku moju ko zenicu svoga oka.

3 Veži ih oko prstiju svojih,

upiši ih na ploču srca!

4 Mudrosti kaži „Sestro moja!"

i „rođenom" pronicljivost zovi;

5 da te čuvaju od žene tuđinke,

od preljubnice slatkorečive.

6 Elem, na prozoru kuće svoje,

kroz rešetke gledao sam,

7 posmatrao sam lakoverne

i među mladićima zapazio bezumnoga momka.

8 Prolazio je ulicom, pored njenog ugla

i išao prema njenoj kući,

9 potkraj dana, kad je sumrak,

usred noći i pomrčine.

10 I gle, presrete ga žena u odeći bludnice

i prevejanog srca;

11 napadna, jogunasta,

noge je u kući ne drže;

12 sad je na ulici, sad je na trgu,

na svakom ugla vreba u zasedi.

13 I zgrabi ga, poljubi ga bez stida na licu

i reče mu:

14 „Imam kući meso žrtava mira,

jer sam danas ispunila zavete svoje.

15 Zato sam izašla da te sretnem,

baš tebe da tražim.

I našla sam te.

16 Svoj sam krevet ukrasila zastorima,

šarenim lanom iz Egipta;

17 smirnom, alojom i cimetom

ležaj sam namirisala.

18 Dođi! Do jutra se opijajmo ljubavlju svojom.

Hajde da se nauživamo u ljubavi!

19 Jer muž nije u kući svojoj,

na daleki put je otišao;

20 sa sobom je poneo kesu s novcem

i neće doći kući do dana punog meseca."

21 Tako ga je namamila svojom uverljivom pričom,

nagovorila ga svojim zavodljivim usnama.

22 I on je odmah krenuo za njom,

kao vo na klanje išao je

i kao bezumnik okovan za kaznu;

23 dok mu strela ne probode jetru,

kao ptica što u zamku srlja

on i ne zna da tu glavu gubi.

24 Zato me poslušajte, sinovi,

i pazite na ono što vam govorim!

25 Neka ti srce ne zastrani na puteve njene

i ne lutaj po njenim stazama.

26 Jer mnoge smrtno ranjene je oborila

i nema broja ljudima koje je pobila.

27 Kuća je njena na putevima za Svet mrtvih,

a oni silaze u odaje smrti.