1 Kao sneg leti i kiša o žetvi,

tako čast ne stoji bezumnom.

2 Kao kad prhne vrabac i lasta kad odleti,

tako i kletva ne stiže bez povoda.

3 Bič je za konja, uzde za magarca,

a batina za leđa bezumnog.

4 Ne uzvraćaj bezumnome po bezumlju njegovome,

da i sam ne bi bio njemu nalik.

5 Uzvrati bezumnome po bezumlju njegovome,

da sam sebi ne bi bio mudar.

6 Noge svoje sam saseca, nasiljem se podnapija

ko poruku šalje rukama bezumnog.

7 Kako noge vise oduzetom,

takva je mudra priča u ustima bezumnoga.

8 Kamen u praćku veže

ko bezumnom počast daje.

9 Trnova grana u ruci pijanca

je mudra priča u ustima bezumnoga.

10 Poput strelca što ranjava koga stigne,

takav je čovek što unajmljuje bezumnika

i onaj što unajmljuje prolaznika.

11 Vraća se pas na svoju bljuvotinu

kao što se i bezumnik vraća bezumlju svome.

12 Vidiš li čoveka koji misli za sebe da je mudar?

Više je nade za bezumnika nego za njega!

13 Lenština govori: „Lav je na ulici!

Lav je nasred trga!"

14 Na šarkama okreću se vrata,

a lenština na krevetu svome.

15 Lenština umače ruku u čanak,

ali je preumoran da ustima svojim je prinese.

16 Samom sebi lenština je mudriji

od sedmorice što razborito odgovaraju.

17 Psa za uši hvata

ko se u prolazu ljuti zbog tuđe rasprave.

18 Kao mahnitavi što baklje,

strele i smrt seje,

19 takav je čovek što vara bližnjeg svoga,

pa još kaže: „Nisam li se našalio?!"

20 Kada nema drva i vatra se gasi,

kada nema klevetnika i svađa se stiša.

21 Ugalj je za žeravicu i drvo za vatru,

a čovek svađalica da potpali svađu.

22 Reči klevetnika su kao poslastice

što u stomak klize.

23 Posrebrena grnčarija –

to su usne uglađene i zlo srce.

24 Onaj koji mrzi skriva se usnama svojim,

a u sebi sakuplja prevaru.

25 Ne veruj čoveku umilnog glasa

kome je u srcu sedmostruka gadost.

26 On se skriva, mržnju prikriva,

ali će se razotkriti u zboru pokvarenost njegova.

27 Ko jamu kopa, sam u nju pada

i ko kamen valja, na njega se svalja.

28 Lažljiv jezik mrzi one koje drobi

i usta laskava ruševine prave.