1 Sine moj, pazi na moju mudrost

i poslušaj dobro razboritost moju,

2 domišljatost da očuvaš

i usta da ti očuvaju znanje.

3 Jer sa usana bludnice med curi,

zavodljive reči mekše od ulja.

4 Ali na kraju je kao pelen gorka

i oštra kao mač dvosekli.

5 Noge joj silaze u smrt,

do Sveta mrtvih noge joj dopiru.

6 Ona ne mari za put života,

staze joj vrludaju, a ona to ne zna.

7 Zato me poslušajte, deco,

i ne odstupajte od onoga što vam kazujem.

8 Zaobiđi je nadaleko

i ne primiči se ulazu njene kuće,

9 da ne bi drugima dao obraz svoj

i okrutnom čoveku godine svoje;

10 da tuđinci ne bi ispili ti snagu

i trud ti ostao u kući tuđina;

11 da ne bi kukao na svome svršetku

kada ti propadnu i telo i zdravlje.

12 I ti ćeš reći: „Kako sam mrzeo opomenu,

dok mi je srce preziralo ukor.

13 Nisam slušao glas svoga učitelja,

nisam poslušao vaspitače svoje.

14 Umalo nisam pao u svakojako zlo

usred zbora i usred zajednice."

15 Pij vodu sa svoga bunara,

žubor vodu sa izvora svoga.

16 Zar će se razlivati izvori tvoji po poljima

i potoci vode po trgovima?

17 Neka oni budu samo tvoji,

a ne tuđinaca što su sa tobom.

18 Da je blagosloven izvor tvoj!

Radovao se ti sa ženom mladosti svoje!

19 Ona ti je košuta voljena i srna mila.

Naslađuj se uvek grudima njenim,

ljubavlju njenom se opijaj stalno.

20 Zašto bi se opijao, sine moj,

sa preljubnicom i grlio nedra tuđe žene?

21 Jer su svi čovekovi putevi pred Gospodnjim očima

i on ih odmerava.

22 Pokvarenjaka će porobiti krivice njegove,

biće sputan vezama njegovog greha.

23 I umreće, jer nije imao odgoj,

zastraniće zbog veličine svoje budalaštine.