1 Za željom svojom žudi samoživi čovek,

na mudrost se svaku iznervira.

2 Bezumnik ne uživa u razboritosti,

nego u razotkrivanju svoga srca.

3 Kada dođe zao čovek dolaze i prezir

i bruka sa sramotom.

4 Duboke su vode reči u ustima ljudskim

i vrelo mudrosti potok je nabujali.

5 Strašno je držati stranu nepravedniku

da bi pravedniku oduzeli pravdu.

6 U svađu srljaju usne bezumnika

i batine mu usta prizivaju.

7 Bezumnika ruše sopstvena usta

i usne mu život vrebaju.

8 Reči klevetnika su kao poslastice

što u stomak klize.

9 Ko je lenj u poslu svome

pobratim je velikom rasipniku.

10 Ime je Gospodnje moćna kula

u koju se na visinu sklanja pravednik.

11 Bogatstvo je bogatome poput utvrđenja,

poput zida visokoga u mašti njegovoj.

12 Srce se čoveka uznese pred propast,

a pre časti dolazi poniznost.

13 Budalast je i sramotan onaj

koji uzvraća reč pre nego je čuo.

14 S bolešću se svojom nosi duh u čoveku.

Ali ko se nosi s duhom utučenim?

15 Znanju teži srce promućurnog,

a i uho mudrog predano je njemu.

16 Čovek darom sebi put otvara

i on ga odvodi pred velike ljude.

17 U pravu je ko je prvi u svojoj parnici,

ali onda dođe njegov bližnji pa ga ispituje.

18 Žreb prekida razmirice

i neslogu među moćnicima.

19 Uvređeni brat je tvrđi od utvrđenog grada

i razmirice su kao rešetka tvrđave.

20 Plodom usta svojih siti čovek stomak svoj,

siti ga plodom usana svojih.

21 Jezik vlada i životom i smrću;

ko ga voli, ješće njegov plod.

22 Ko nađe ženu, našao je blago,

blagodat je dobio od Gospoda.

23 Molećivo siromah besedi,

a bogataš oštro odgovara.

24 Čovek s mnogo prijatelja može i da strada,

ali ima prijatelja prisnijih od brata.