1 A Pashor sin Imirov, sveštenik, koji beše starešina u domu Gospodnjem, ču Jeremiju gde prorokuje te reči. 2 I udari Pashor proroka Jeremiju, i metnu ga u tamnicu na gornjim vratima Venijaminovim uz dom Gospodnji. 3 A sutradan kad Pashor izvede Jeremiju iz tamnice, reče mu Jeremija: Gospod ti nade ime ne Pashor nego Magor-Misaviv. 4 Jer ovako veli Gospod: Evo, ja ću pustiti na te strah, na tebe i na sve prijatelje tvoje, koji će pasti od mača neprijatelja svojih, i oči će tvoje videti, i svega ću Judu dati u ruke caru vavilonskom, koji će ih odvesti u Vavilon, i pobiće ih mačem. 5 I daću sve bogatstvo tog grada i sav trud njegov i sve što ima dragoceno, i sve blago careva Judinih daću neprijateljima njihovim u ruke, i razgrabiće i uzeti i odneti u Vavilon. 6 I ti, Pashore, i svi koji žive u tvom domu otići ćete u ropstvo; i doći ćeš u Vavilon i onde ćeš umreti i onde ćeš biti pogreben ti i svi prijatelji tvoji, kojima si prorokovao lažno.

7 Nagovarao si me, Gospode,

i dadoh se nagovoriti;

bio si jači od mene

i nadvladao si me;

na podsmeh sam svaki dan,

svak mi se podsmeva.

8 Jer od kad govorim, vapim,

radi nasilja i pustošenja vičem,

jer mi je reč Gospodnja na porugu

i na podsmeh svaki dan.

9 I rekoh: Neću Ga više pominjati,

niti ću više govoriti u ime Njegovo;

ali bi u srcu mom kao oganj razgoreo,

zatvoren u kostima mojim,

i umorih se zadržavajući ga,

i ne mogoh više.

10 Jer čujem poruge od mnogih, strah od svuda:

Prokažite da prokažemo;

svi koji behu u miru sa mnom,

vrebaju da posrnem:

Da ako se prevari,

te ćemo ga nadvladati i osvetićemo mu se.

11 Ali je Gospod sa mnom

kao strašan junak;

zato oni koji me gone spotaknuće se

i neće nadvladati;

posramiće se vrlo;

jer neće biti srećni,

sramota večna neće se zaboraviti.

12 Zato, Gospode nad vojskama,

koji kušaš pravednika,

koji vidiš bubrege i srce,

daj da vidim Tvoju osvetu na njima,

jer Tebi kazah parbu svoju.

13 Pevajte Gospodu, hvalite Gospoda,

jer izbavi dušu siromahu iz ruke zlikovačke.

14 Proklet da je dan u koji se rodih!

Dan, u koji me rodi mati moja, da nije blagosloven!

15 Proklet da je čovek koji javi ocu mom

i vrlo ga obradova govoreći: Rodi ti se sin.

16 I taj čovek da bi bio kao gradovi koje Gospod zatre i ne bi Mu žao!

Neka sluša viku ujutru i vrisku u podne,

17 Što me ne usmrti u utrobi materinoj

da bi mi mati moja bila grob,

i utroba njena da bi ostala do veka trudna.

18 Zašto iziđoh iz utrobe

da vidim muku i žalost

i da se svrše u sramoti dani moji?