1 U to vreme, govori Gospod, ja ću biti Bog svim porodicama Izrailjevim, i oni će mi biti narod.

2 Ovako veli Gospod:

Narod što osta od mača nađe milost u pustinji,

kad iđah da dam odmor Izrailju.

3 Odavna mi se javljaše Gospod.

Ljubim te ljubavlju večnom,

zato ti jednako činim milost.

4 Opet ću te sazidati, i bićeš sazidana,

devojko Izrailjeva,

opet ćeš se veseliti bubnjevima svojim,

i izlazićeš sa zborom igračkim.

5 Opet ćeš saditi vinograde na brdima samarijskim,

sadiće vinogradari i ješće rod.

6 Jer će doći dan kad će vikati čuvari na gori Jefremovoj:

Ustanite, da idemo na Sion, ka Gospodu Bogu svom.

7 Jer ovako veli Gospod:

Pevajte veselo radi Jakova,

i podvikujte radi glave narodima;

javljajte, hvalite i govorite:

Spasi, Gospode, narod svoj, ostatak Izrailjev.

8 Evo, ja ću ih dovesti iz zemlje severne,

i sabraću ih s krajeva zemaljskih,

i slepog i hromog,

i trudnu i porodilju,

sve zajedno,

zbor veliki vratiće se ovamo.

9 Ići će plačući,

i s molitvama ću ih dovesti natrag;

vodiću ih pokraj potoka pravim putem,

na kome se neće spoticati;

jer sam Otac Izrailju,

i Jefrem je prvenac moj.

10 Čujte, narodi, reč Gospodnju,

i javljajte po dalekim ostrvima i recite:

Koji raseja Izrailja, skupiće ga,

i čuvaće ga kao pastir stado svoje.

11 Jer iskupi Gospod Jakova,

i izbavi ga iz ruku jačeg od njega.

12 I doći će i pevaće na visini sionskoj,

i steći će se k dobru Gospodnjem,

k žitu, k vinu i k ulju,

k jaganjcima i teocima;

i duša će im biti kao vrt zaliven,

i neće više tužiti.

13 Tada će se veseliti devojka u kolu,

i momci i starci zajedno,

i promeniću žalost njihovu na radost, i utešiću ih,

i razveseliću ih po žalosti njihovoj.

14 I napitaću sveštenicima dušu pretilinom,

i narod će se moj nasititi dobra mog,

govori Gospod.

15 Ovako veli Gospod:

Glas u Rami ču se,

naricanje i plač veliki;

Rahilja plače za decom svojom,

neće da se uteši za decom svojom, jer ih nema.

16 Ovako veli Gospod:

Ustavi glas svoj od plača

i oči svoje od suza,

jer ima plata delu tvom,

govori Gospod,

i oni će se vratiti iz zemlje neprijateljske.

17 I imaš nadu za posledak, govori Gospod,

da će se vratiti sinovi tvoji na međe svoje.

18 Čujem doista Jefrema gde tuži:

Pokarao si me,

te sam pokaran kao june neuko;

obrati me da se obratim,

jer si Ti Gospod Bog moj.

19 Jer pošto se obratih,

pokajah se;

i pošto se naučih,

udarih se po bedru;

jer se posramih

i stidim se što nosim sramotu mladosti svoje.

20 Nije li mi Jefrem mio sin?

Nije li dete predrago?

Od kad govorih protiv njega,

jednako ga se opominjem;

zato je srce moje ustreptalo njega radi,

doista ću se smilovati na nj,

govori Gospod.

21 Podigni znake, nanesi gomile kamenja,

zapamti put kojim si išla;

vrati se, devojko Izrailjeva,

vrati se u gradove svoje.

22 Dokle ćeš lutati,

kćeri odmetnice!

Jer je Gospod učinio nešto novo na zemlji:

žena će opkoliti čoveka.

23 Ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Još ću ovu reč govoriti u zemlji Judinoj i u gradovima njegovim kad natrag dovedem roblje njihovo:

Gospod da te blagoslovi,

stane pravde, sveta goro!

24 Jer će se naseliti u njoj Juda, i svi gradovi njegovi, i ratari i koji idu za stadom. 25 Jer ću napojiti umornu dušu, i nasititi svaku klonulu dušu.

26 U tom se probudih i pogledah, i san mi beše sladak.

27 Evo idu dani, govori Gospod, kad ću zasejati dom Izrailjev i dom Judin semenom čovečijim i semenom od stoke. 28 I kao što sam pazio na njih da ih istrebljujem i razvaljujem, i kvarim i zatirem i mučim, tako ću paziti na njih da ih sazidam i posadim, govori Gospod. 29 U te dane neće se više govoriti:

Oci jedoše kiselo grožđe,

a sinovima trnu zubi.

30 Nego će svaki za svoje grehe poginuti; ko god jede kiselo grožđe, tome će zubi trnuti.

31 Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov zavet, 32 ne kao onaj zavet, koji učinih s ocima njihovim, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje misirske, jer onaj zavet moj oni pokvariše, a ja im bejah muž, govori Gospod. 33 Nego ovo je zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuću zavet svoj u njih, i na srcu njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod. 34 I neće više učiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: Poznajte Gospoda; jer će me znati svi od malog do velikog, govori Gospod; jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i grehe njihove neću više pominjati.

35 Ovako veli Gospod,

koji daje sunce da svetli danju,

i uredbe mesecu i zvezdama da svetle noću,

koji raskida more

i buče vali njegovi,

kome je ime Gospod nad vojskama:

36 Ako tih uredbi nestane ispred mene, govori Gospod,

i seme će Izrailjevo prestati biti narod preda mnom na vek.

37 Ovako veli Gospod:

Ako se može izmeriti nebo gore

i izvideti temelji zemaljski dole,

tada ću i ja odbaciti sve seme Izrailjevo

za sve što su učinili,

veli Gospod.

38 Evo idu dani, govori Gospod, u koje će se sazidati Gospodu ovaj grad od kule Ananeilove do vrata na uglu. 39 I još će dalje otići uže meračko do huma Gariva i obrnuće se na Goat. 40 I sva dolina od mrtvih telesa i pepela, i sva polja sve do potoka Kedrona, do ugla konjskih vrata k istoku, biće svetinja Gospodu; neće se razvaliti ni potrti doveka.