1 Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda kad posla k njemu car Sedekija Pashora sina Melhijinog i Sofoniju sina Masijinog sveštenika, i poruči: 2 Upitaj Gospoda za nas, jer Navuhodonosor, car vavilonski, zavojšti na nas; eda bi nam učinio Gospod po svim čudesima svojim, da otide od nas.

3 A Jeremija im reče: Ovako recite Sedekiji: 4 Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo, ja ću okrenuti natrag oružje što je u vašim rukama, kojim se bijete s carem vavilonskim i s Haldejcima koji su vas opkolili iza zidova, i skupiću ih usred tog grada. 5 I ja ću vojevati na vas rukom podignutom i mišicom krepkom i gnevom i jarošću i žestinom velikom. 6 I pobiću stanovnike tog grada, i ljude i stoku; od pomora velikog pomreće. 7 A posle, veli Gospod, daću Sedekiju cara Judinog i sluge njihove i narod, one koji ostanu u tom gradu od pomora, od mača i od gladi, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke neprijateljima njihovim i u ruke onima koji traže dušu njihovu, te će ih pobiti mačem, neće ih žaliti ni štedeti niti će se smilovati.

8 A narodu tom reci: Ovako veli Gospod: Evo ja stavljam pred vas put k životu i put k smrti. 9 Ko ostane u tom gradu, poginuće od mača ili od gladi ili od pomora; a ko izađe i preda se Haldejcima koji su vas opkolili, ostaće živ, i duša će mu biti mesto plena. 10 Jer okretoh lice svoje tome gradu na zlo, a ne na dobro, govori Gospod; u ruke caru vavilonskom biće predan, i on će ga spaliti ognjem.

11 A za dom cara Judinog čujte reč Gospodnju: 12 Dome Davidov, tako veli Gospod,

sudite svako jutro,

i kome se otima

izbavljajte ga iz ruku nasilnikovih

da ne iziđe kao oganj gnev moj

i razgori se da ga niko ne može ugasiti

za zloću dela vaših.

13 Evo me na tebe,

koji sediš u dolini,

kao stena u ravnici,

govori Gospod,

na vas, koji govorite:

Ko će doći na nas?

I ko će ući u stanove naše?

14 Jer ću vas pokarati po plodu dela vaših,

veli Gospod,

i raspaliću oganj u šumi njegovoj,

koji će proždreti sve što je oko njega.