1 Ovako govori Gospod: Siđi u dom cara Judinog, i reci onde ovu reč, 2 i kaži: Slušaj reč Gospodnju, care Judin, koji sediš na prestolu Davidovom, ti i sluge tvoje i narod tvoj, koji ulazite na ova vrata. 3 Ovako veli Gospod: Činite sud i pravdu, i kome se otima izbavljajte ga iz ruku nasilnikovih, i ne činite krivo inostrancu ni siroti ni udovici, i ne činite im silu, i krv pravu ne prolivajte na ovom mestu. 4 Jer ako doista uzradite ovo, ulaziće na vrata ovog doma carevi, koji sede mesto Davida na prestolu njegovom, na kolima i na konjima, oni i sluge njihove i narod njihov. 5 Ako li ne poslušate ove reči, zaklinjem se sobom, veli Gospod, da ću opusteti taj dom. 6 Jer ovako veli Gospod za dom cara Judinog:

Ti si mi Galad

i vrh livanski,

ali ću te obratiti u pustinju,

u gradove u kojima se ne živi.

7 I spremiću na tebe zatirače,

svakog s oružjem,

i poseći će tvoje krasne kedre

i pobacati ih u oganj.

8 I mnogi će narodi prolaziti mimo taj grad, i govoriće jedan drugom: Zašto učini ovo Gospod od tog grada velikog? 9 I reći će: Jer ostaviše zavet Gospoda Boga svog, i klanjaše se drugim bogovima i služiše im.

10 Ne plačite za mrtvim niti ga žalite;

nego plačite za onim koji odlazi,

jer se neće više vratiti

niti će videti svoje postojbine.

11 Jer ovako govori Gospod o Salumu sinu Josije, cara Judinog, koji carovaše mesto Josije oca svog, koji otide iz ovog mesta: neće se više vratiti. 12 Nego će umreti u mestu kuda ga odvedoše u ropstvo, i neće više videti ove zemlje.

13 Teško onom koji gradi svoju kuću ne po pravdi,

i kleti svoje ne po pravici,

koji se služi bližnjim svojim nizašta

i platu za trud njegov ne daje mu;

14 Koji govori: Sagradiću sebi veliku kuću

i prostrane kleti;

i razvaljuje sebi prozore,

i oblaže kedrom i maže crvenilom.

15 Hoćeš li carovati kad se mešaš s kedrom?

Otac tvoj nije li jeo i pio?

Kad činjaše sud i pravdu,

tada mu beše dobro.

16 Davaše pravicu siromahu i ubogome,

i beše mu dobro;

nije li to poznavati me?

Govori Gospod.

17 Ali oči tvoje i srce tvoje idu samo za tvojim dobitkom

i da prolivaš krv pravu

i da činiš nasilje i krivdu.

18 Zato ovako veli Gospod za Joakima sina Josije cara Judinog:

Neće naricati za njim:

Jaoh brate moj! Ili: Jaoh sestro!

Neće naricati za njim:

Jaoh gospodaru! Ili: Jaoh slavo njegova!

19 Pogrebom magarećim pogrepšće se,

izvući će se i baciće se iza vrata jerusalimskih.

20 Iziđi na Livan i viči,

i na Vasanu pusti glas svoj,

i viči preko brodova,

jer se satrše svi koji te ljube.

21 Govorih ti u sreći tvojoj,

a ti reče: Neću da slušam;

to je put tvoj od detinjstva tvog

da ne slušaš glas moj.

22 Sve će pastire tvoje odneti vetar,

i koji te ljubi otići će u ropstvo;

tada ćeš se posramiti i postideti

za svu zloću svoju.

23 Ti sediš na Livanu,

gnezdo viješ na kedrima,

kako ćeš biti ljupka,

kad ti dođu muke i bolovi kao porodilji!

24 Kako sam ja živ, veli Gospod, da bi Honija sin Joakima cara Judinog bio prsten pečatni na desnoj ruci mojoj, i odande ću te otrgnuti. 25 I daću te u ruke onima koji traže dušu tvoju, i u ruke onima kojih se bojiš, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke Haldejcima. 26 I baciću tebe i mater tvoju koja te je rodila u zemlju tuđu, gde se niste rodili, i onde ćete pomreti. 27 A u zemlju u koju ćete želeti da se vratite, nećete se vratiti u nju.

28 Je li taj čovek Honija ništav idol izlomljen?

Je li sud u kome nema miline?

Zašto biše isterani, on i seme njegovo,

i bačeni u zemlju, koje ne poznaju?

29 O zemljo, zemljo, zemljo!

Čuj reč Gospodnju.

30 Ovako veli Gospod:

Zapišite da će taj čovek biti bez dece

i da neće biti srećan do svog veka;

i niko neće biti srećan od semena njegovog,

koji bi sedeo na prestolu Davidovom

i još vladao Judom.