1 Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog.

2 Da se poznaje mudrost i nastava,

da se razumeju reči razumne,

3 Da se prima nastava

u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo,

4 Da se daje ludima razboritost,

mladićima znanje i pomnjivost.

5 Mudar će slušati i više će znati,

i razuman će steći mudrost,

6 Da razume priče i značenje,

reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.

7 Početak je mudrosti strah Gospodnji;

ludi preziru mudrost i nastavu.

8 Slušaj, sine, nastavu oca svog,

i ne ostavljaj nauke matere svoje.

9 Jer će biti venac od milina oko glave tvoje,

i grivna na grlu tvom.

10 Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;

11 Ako bi rekli: Hodi s nama

da vrebamo krv,

da zasedamo pravome nizašta;

12 Proždrećemo ih kao grob žive,

i svekolike kao one koji silaze u jamu;

13 Svakojakog blaga dobićemo,

napunićemo kuće svoje plena;

14 Bacaćeš žreb svoj s nama;

jedan će nam tobolac biti svima;

15 Sine moj, ne idi na put s njima,

čuvaj nogu svoju od staze njihove.

16 Jer nogama svojim trče na zlo

i hite da prolivaju krv.

17 Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici;

18 A oni vrebaju svoju krv

i zasedaju svojoj duši.

19 Takvi su putevi svih lakomih na dobitak,

koji uzima dušu svojim gospodarima.

20 Premudrost viče na polju,

na ulicama pušta glas svoj;

21 U najvećoj vrevi viče,

na vratima, u gradu govori svoje besede;

22 Ludi, dokle ćete ljubiti ludost?

I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh?

I bezumni, dokle će mrzeti na znanje?

23 Obratite se na karanje moje;

evo, izasuću vam duh svoj,

kazaću vam reči svoje.

24 Što zvah, ali ne hteste,

pružah ruku svoju, ali niko ne mari,

25 Nego odbaciste svaki savet moj,

i karanje moje ne hteste primiti;

26 Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji,

rugaću se kad dođe čega se bojite;

27 Kad kao pustoš dođe čega se bojite,

i pogibao vaša kao oluja kad dođe,

kad navali na vas nevolja i muka.

28 Tada će me zvati, ali se neću odazvati;

rano će tražiti, ali me neće naći.

29 Jer mrziše na znanje,

i strah Gospodnji ne izabraše;

30 Ne pristaše na moj savet,

i preziraše sva karanja moja.

31 Zato će jesti plod od puteva svojih,

i nasitiće se saveta svojih.

32 Jer će lude ubiti mir njihov,

i bezumne će pogubiti sreća njihova.

33 Ali ko me sluša boraviće bezbrižno,

i biće na miru ne bojeći se zla.