1 Mudra žena zida kuću svoju,

a luda svojim rukama raskopava.

2 Ko hodi pravo, boji se Gospoda;

a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.

3 U ustima je bezbožnikovim prut oholosti,

a mudre čuvaju usta njihova.

4 Gde nema volova, čiste su jasle;

a obilata je letina od sile volovske.

5 Istinit svedok ne laže,

a lažan svedok govori laž.

6 Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je;

a razumnom je znanje lako naći.

7 Idi od čoveka bezumnog,

jer nećeš čuti pametne reči.

8 Mudrost je pametnog da pazi na put svoj,

a bezumlje je bezumnih prevara.

9 Bezumnima je šala greh,

a među pravednima je dobra volja.

10 Srce svačije zna jad duše svoje;

i u veselje njegovo ne meša se drugi.

11 Dom bezbožnički raskopaće se,

a koliba pravednih cvetaće.

12 Neki se put čini čoveku prav,

a kraj mu je put k smrti.

13 I od smeha boli srce,

i veselju kraj biva žalost.

14 Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca,

ali ga se kloni čovek dobar.

15 Lud veruje svašta,

a pametan pazi na svoje korake.

16 Mudar se boji i uklanja se od zla,

a bezuman navire i slobodan je.

17 Nagao čovek čini bezumlje,

a pakostan je čovek mrzak.

18 Ludi nasleđuje bezumlje,

a razboriti venčava se znanjem.

19 Klanjaju se zli pred dobrima

i bezbožni na vratima pravednog.

20 Ubogi je mrzak i prijatelju svom,

a bogati imaju mnogo prijatelja.

21 Ko prezire bližnjeg svog greši;

a ko je milostiv ubogima, blago njemu.

22 Koji smišljaju zlo, ne lutaju li?

A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro.

23 U svakom trudu ima dobitka,

a govor usnama samo je siromaštvo.

24 Mudrima je venac bogatstvo njihovo,

a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.

25 Istinit svedok izbavlja duše,

a lažan govori prevaru.

26 U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje,

i sinovima je utočište.

27 Strah je Gospodnji izvor životu

da se čovek sačuva od prugala smrtnih.

28 U mnoštvu je naroda slava caru;

a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.

29 Ko je spor na gnev, velika je razuma;

a ko je nagao pokazuje ludost.

30 Život je telu srce zdravo,

a zavist je trulež u kostima.

31 Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog;

a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.

32 Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik,

a pravednik nada se i na samrti.

33 Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka,

a šta je u bezumnima poznaje se.

34 Pravda podiže narod,

a greh je sramota narodima.

35 Mio je caru razuman sluga,

ali na sramotnog gnevi se.