1 Odgovor blag utišava gnev,

a reč preka podiže srdnju.

2 Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje,

a usta bezumnih prosipaju bezumlje.

3 Oči su Gospodnje na svakom mestu

gledajući zle i dobre.

4 Zdrav je jezik drvo životno,

a opačina s njega kršenje od vetra.

5 Lud se ruga nastavom oca svog;

a ko prima ukor biva pametan.

6 U kući pravednikovoj ima mnogo blaga;

a u dohotku je bezbožnikovom rasap.

7 Usne mudrih ljudi seju znanje,

a srce bezumničko ne čini tako.

8 Žrtva je bezbožnička gad Gospodu,

a molitva pravednih ugodna Mu je.

9 Gad je Gospodu put bezbožnikov;

a ko ide za pravdom, njega ljubi.

10 Karanje je zlo onome ko ostavlja put;

koji mrzi na ukor, umreće.

11 Pakao je i pogibao pred Gospodom,

a kamoli srca sinova čovečijih.

12 Podsmevač ne ljubi onog ko ga kori,

niti ide k mudrima.

13 Veselo srce veseli lice,

a žalost u srcu obara duh.

14 Srce razumno traži znanje,

a usta bezumnih ljudi naslađuju se bezumljem.

15 Svi su dani nevoljnikovi zli;

a ko je veselog srca, na gozbi je jednako.

16 Bolje je malo sa strahom Gospodnjim

nego veliko blago s nemirom.

17 Bolje je jelo od zelja gde je ljubav

nego od vola ugojena gde je mržnja.

18 Čovek gnevljiv zameće raspru;

a ko je spor na gnev, utišava svađu.

19 Put je lenjoga kao ograda od trnja,

a staza je pravednih nasuta.

20 Mudar je sin radost ocu,

a čovek bezuman prezire mater svoju.

21 Bezumlje je radost bezumniku,

a razuman čovek hodi pravo.

22 Namere se rasipaju kad nema saveta,

a tvrdo stoje gde je mnogo savetnika.

23 Raduje se čovek odgovorom usta svojih,

i reč u vreme kako je dobra!

24 Put k životu ide gore razumnome

da se sačuva od pakla odozdo.

25 Gospod raskopava kuću ponositima,

a među udovici utvrđuje.

26 Mrske su Gospodu misli zle,

a besede čistih mile su.

27 Lakomac zatire svoju kuću,

a ko mrzi na poklone živ će biti.

28 Srce pravednikovo premišlja šta će govoriti,

a usta bezbožnička rigaju zlo.

29 Daleko je Gospod od bezbožnih,

a molitvu pravednih čuje.

30 Vid očni veseli srce,

dobar glas goji kosti.

31 Uho koje sluša karanje životno

nastavaće među mudrima.

32 Ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju;

a ko sluša karanje, biva razuman.

33 Strah je Gospodnji nastava k mudrosti,

i pre slave ide smernost.