1 Sine moj, kad se podjemčiš za prijatelja svog,

i daš ruku svoju tuđincu,

2 Vezao si se rečima usta svojih,

uhvatio si se rečima usta svojih.

3 Zato učini tako, sine moj, i oprosti se,

jer si dopao u ruke bližnjemu svom;

idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog.

4 Ne daj sna očima svojim,

ni veđama svojim drema.

5 Otmi se kao srna iz ruke lovcu,

i kao ptica iz ruke ptičaru.

6 Idi k mravu, lenjivče,

gledaj puteve njegove, i omudraj.

7 Nema vođu ni upravitelja ni gospodara;

8 I opet pripravlja leti sebi hranu,

zbira uz žetvu piću svoju.

9 Dokle ćeš, lenjivče, ležati?

Kad ćeš ustati od sna svog?

10 Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ,

dok malo sklopiš ruke da prilegneš,

11 U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik

i oskudica tvoja kao oružan čovek.

12 Čovek nevaljao i nitkov

hodi sa zlim ustima;

13 Namiguje očima, govori nogama, pokazuje prstima;

14 Svaka mu je opačina u srcu,

kuje zlo svagda, zameće svađu.

15 Zato će ujedanput doći pogibao njegova,

časom će se satrti i neće biti leka.

16 Na ovo šestoro mrzi Gospod,

i sedmo je gad duši njegovoj:

17 Oči ponosite,

jezik lažljiv

i ruke koje prolivaju krv pravu,

18 Srce koje kuje zle misli,

noge koje brzo trče na zlo,

19 Lažan svedok koji govori laž,

i ko zameće svađu među braćom.

20 Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog,

i ne ostavljaj nauke matere svoje.

21 Priveži ih sebi na srce zasvagda,

i sveži ih sebi oko grla.

22 Kuda god pođeš, vodiće te;

kad zaspiš, čuvaće te;

kad se probudiš, razgovaraće te;

23 Jer je zapovest žižak, i nauka je videlo,

i put je životni karanje koje poučava;

24 Da te čuvaju od zle žene,

od jezika kojim laska žena tuđa.

25 Ne zaželi u srcu svom lepotu njenu,

i nemoj da te uhvati veđama svojim.

26 Jer sa žene kurve spada čovek na komad hleba,

i žena pusta lovi dragocenu dušu.

27 Hoće li ko uzeti ognja u nedra,

a haljine da mu se ne upale?

28 Hoće li ko hoditi po živom ugljevlju,

a nogu da ne ožeže?

29 Tako biva onome koji ide k ženi bližnjeg svog;

neće biti bez krivice ko je se god dotakne.

30 Ne sramote lupeža koji ukrade da nasiti dušu svoju,

budući gladan;

31 Nego kad ga uhvate plati samosedmo,

da sve imanje doma svog.

32 Ali ko učini preljubu sa ženom, bezuman je,

dušu svoju gubi ko tako čini;

33 Muke i ruga dopada,

i sramota se njegova ne može izbrisati.

34 Jer je ljubavna sumnja žestoka u muža

i ne štedi na dan osvete;

35 Ne mari ni za kakav otkup,

i ne prima ako ćeš i mnogo darova davati.