1 Mudar sin sluša nastavu oca svog;

a podsmevač ne sluša ukore.

2 Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro,

a duša nevaljalih ljudi nasilje.

3 Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu;

ko razvaljuje usne, propada.

4 Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa;

a duša vrednih ljudi obogatiće se.

5 Na lažnu reč mrzi pravednik;

a bezbožnik se mrazi i sramoti.

6 Pravda čuva onog koji hodi bezazleno;

a bezbožnost obara grešnika.

7 Ima ko se gradi bogat a nema ništa,

i ko se gradi siromah a ima veliko blago.

8 Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo,

a siromah ne sluša pretnje.

9 Videlo pravedničko svetli se,

a žižak bezbožnički ugasiće se.

10 Od oholosti biva samo svađa,

a koji primaju savet, u njih je mudrost.

11 Blago koje se taštinom teče umanjuje se,

a ko sabira rukom, umnožava.

12 Dugo nadanje mori srce,

i želja je ispunjena drvo životno.

13 Ko prezire reč sam sebi udi;

a ko se boji zapovesti, platiće mu se.

14 Nauka je mudroga izvor životni

da se sačuva prugala smrtnih.

15 Dobar razum daje ljubav,

a put je bezakonički hrapav.

16 Svaki pametan čovek radi s razumom,

a bezuman raznosi bezumlje.

17 Glasnik bezbožan pada u zlo,

a veran je poslanik lek.

18 Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu;

a ko čuva karanje, proslaviće se.

19 Ispunjena je želja slast duši,

a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.

20 Ko hodi s mudrima postaje mudar,

a ko se drži s bezumnicima postaje gori.

21 Grešnike goni zlo,

a pravednicima se vraća dobro.

22 Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih,

a grešnikovo imanje čuva se pravedniku.

23 Izobila hrane ima na njivi siromaškoj,

a ima ko propada sa zle uprave.

24 Ko žali prut, mrzi na sina svog;

a ko ga ljubi, kara ga za vremena.

25 Pravednik jede, i sita mu je duša;

a trbuh bezbožnicima nema dosta.