1 Праведан си, Господе,

кад год ти се тужим,

али ћу ипак да ти говорим о правди:

Зашто су напредни путеви покварењака?

Зашто ликују сви подли злотвори?

2 Ти си их посадио и већ се укоренише,

напредују и већ доносе плод.

Близу си њихових уста,

али далеко од нутрине њихове.

3 А ти ме, Господе, познајеш,

видиш ме и испитујеш срце моје спрам тебе.

Потерај их ко овце на клање,

одвоји их за дан клања!

4 Докле ће земља да тугује,

да сахне растиње по свим пољима

од зла оних што ту пребивају?

Пропале су и животиње и птице

јер је народ рекао:

„Неће он да види наше скончање!"

5 „Ако си се уморио трчећи с пешацима,

како ли ћеш се тек огледати с коњима?

Када у спокојној земљи падаш,

шта ли ћеш да радиш на јорданском честару?

6 Јер и браћа твоја

и дом твога оца су те изневерили

и на сав глас су викали за тобом.

Не веруј им

чак и када ти љубазно говоре.

7 Дом сам свој напустио

и своје наследство оставио.

Вољену сам своју предао

у руке њених непријатеља.

8 А сада је моје наследство

као лав у шуми

што на мене риком риче.

И зато га мрзим.

9 Је л’ наследство моје

пиргава птица грабљивица?

Лешинари, сјатите се на њу свуд унаоколо!

Идите, сакупите све животиње на поље,

доведите их на храну.

10 Многи су пастири изломили мој виноград

и изгазили мој део.

Претворили су мој мили део

у голу пустињу.

11 Да, претворили су је у пустињу

и сада преда мном опустошена тугује.

У пустару је претворена земља

и то никога не потреса.

12 Преко пустињских оголелих висова

дошли су затирачи,

јер Господњи мач сатире

с краја на крај земље

и нема мира ни за кога.

13 Сејаће пшеницу, а трње ће жети.

Изнурише се, а никакве користи.

Стидите се својих урода

због Господњег пламтећег гнева!

14 Овако каже Господ свим мојим злим суседима који нападају земљу коју сам дао мом народу Израиљу у наследство: ево, почупаћу их из њихове земље, а из њихове ћу средине да ишчупам Јудин дом. 15 А када их ишчупам, вратићу се да им се смилујем и доведем сваког на његово наследство и сваког на његову земљу. 16 И ако се истински науче путевима мога народа, да се заклињу мојим именом – ’Тако нам живог Господа’ – онако како су они мој народ научили да се куну Валом, населиће се усред мог народа. 17 Али ако не послушају, ја ћу да ишчупам тај народ, да ишчупам и да затрем – говори Господ."