Књига пророка Јеремије 4

1 „Ако се вратиш, о, Израиљу

– говори Господ – мени се врати;

и ако склониш своје гадости од мене

нећеш лутати.

2 Заклињаћеш се:

’Тако ми живог Господа!’

у истини, у правди и у праведности.

И благословиће се њиме народи*4,2 Види 1. Мој 18,18.

и њиме ће се хвалити."

3 Говори Господ Јудејцима и Јерусалиму:

„Узорите своје неузорано тло

и не сејте у трње!

4 Обрежите се Господу

и уклоните обреске са својих срца –

о, Јудејци и становници Јерусалима –

да се не би као ватра обрушио мој гнев

и распламтео се, а никог нема да гаси због зала ваших дела.

Пропаст са севера

5 Објавите у Јуди и у Јерусалиму, најавите и реците:

’Затрубите у трубу по земљи!’

Испуните је повицима и реците:

’Окупимо се!

Хајдемо у утврђене градове!’

6 Подигните заставу према Сиону.

Бежите и не стајте!

Јер ја са севера доносим пропаст

и велико разарање."

7 Подигао се лав из свог шипражја,

затирач народа је кренуо

и изашао из свог места,

да ти земљу претвори у пустош.

А твоји градови ће пасти у руине

без становника.

8 Зато опашите кострет,

жалите и кукајте,

јер се од нас није окренуо

пламен Господњег гнева.

9 „И тог ће дана – говори Господ –

да нестане срчаности у цару и у главарима.

Свештеници ће се ужаснути,

а пророци пренеразити."

10 А ја сам рекао: „Јао, Господе Боже, заиста си сасвим заварао овај народ и Јерусалим говорећи: ’Мир вам припада’, а ево мач је дошао до грла."

11 У то ће се време рећи овом народу и Јерусалиму: „Зажарени пустињски ветар са оголелих висова дуваће на ћерку мог народа, али не да развеје и очисти. 12 Ветар прејак за све то долази за мене, па ћу сада и ја да им објавим судове."

13 Види! Као облаци он се ваља,

као олуја су бојна кола његова

и коњи су му од орлова бржи.

Тешко нама! Пропадосмо!

14 Опери од зла своје срце – о, Јерусалиме – да би био спасен.

Докле ће у теби да остају мисли твојих злодела?

15 Јер глас објављује из Дана,

најављује невољу из горја Јефремових.

16 „Обзнаните народима.

Ево, најавите Јерусалиму:

’Војници опсадници долазе из далеке земље,

да буче покличима против Јудиних градова.

17 Као стражари на пољу га нападају, опседају га

јер се против мене побунио

– говори Господ.

18 Твоји путеви и твоја дела

су ти донели ово.

Ово је твоја злоба –

горко је

и до срца ти је проникло.’"

19 Моја утроба! Моја утроба!

Превијам се јер ми срце уздише.

А моје срце неће да ћути

јер је звук трубе који си чула, душо моја,

бојни поклич.

20 Јављају о разарању за разарањем,

јер су сву земљу опустошили.

Напречац су опустошили моје шаторе

и за час моје завесе.

21 Докле ћу да гледам заставу

и да слушам звук трубе?

22 „Баш је луд мој народ јер ме не познаје.

Они су будаласта, неуразумљена деца.

Вешти су да чине зло

а не знају да чине добро."

23 Кад сам погледао по земљи –

пустош и празнина.

И на небо –

остало без свога светла.

24 Погледао сам брда – а она се тресу;

и све узвишице – и оне се љуљају.

25 Погледао сам – а оно нема ни човека,

и све су небеске птице одлетеле.

26 Погледао сам – плодна долина је била као пустиња;

и сви њени градови су били оборени пред Господом

и пред пламеном његовог гнева.

27 Јер говори Господ:

„Пустош ће бити по свој земљи,

али нећу да је сасвим уништим.

28 Због овога ће земља да тугује

и небо ће горе да поцрни.

Рекао сам, одлучио сам и нећу се покајати.

Не повлачим се од тога."

29 Од поклича коњаника и стрелаца

бежи сав град.

Људи се завлаче у честаре

и веру се по кршевима.

Сваки град је напуштен

и у њима нико не пребива.

30 А ти – о, похарана – шта ти радиш?

Макар се и облачиш у скерлет,

китиш се златним накитом

и бојама бојиш своје очи –

узалуд се улепшаваш.

Презрели су те твоји љубавници

и траже ти главу.

31 Чујем: звучи као жена у боловима,

као врисак првороткиње глас је ћерке сионске.

Она сопће и шири руке:

„Тешко мени јер сам изнурена,

и мој је живот у рукама убица!"