1 Господ ми је рекао: „Ако би Мојсије и Самуило стали пред мене не би се моја душа приклонила овом народу. Отерај их од мене! Нека иду. 2 А ако ти кажу: ’А где да идемо?’, ти им одговори: ’Овако каже Господ:

У смрт, ко је за смрт;

под мач, ко је за мач;

у глад, ко је за глад;

у изгнанство, ко је за изгнанство.’

3 Навалићу на њих четири ствари – говори Господ – мач што убија, псе што тргају, птице небеске и звери земаљске што прождиру и тамане. 4 Учинићу их призором грозоте за сва царства света због Јудиног цара Манасије, сина Језекијиног, због оног што је урадио у Јерусалиму.

5 О, Јерусалиме, ко ће да ти се смилује?!

Ко ће да те пожали

и ко да ти сврати и упита те за здравље?

6 Ти си мене напустио – говори Господ –

устукнуо си,

а ја ћу замахнути руком на тебе

и разорићу те.

Уморило ме је да ти попуштам.

7 Развејаћу их вилама на вратима земље.

Побићу децу мом народу,

сатрћу их јер се не кају

због својих путева.

8 Више него морског песка

биће преда мном удовица,

мајки младића против којих ћу довести

затирача усред дана.

Учинићу да се изненада на њих

стровале мука и ужас.

9 Клонула је она што је седморо родила,

дах је испустила,

сунце јој је зашло још за дана.

Посрамљена је, зацрвенела се,

а њихов остатак ћу дати мачу њихових непријатеља

– говори Господ."

10 Куку мајко, што си ме родила!

Човек сам неслоге,

човек око ког се гложи цела земља!

Нит’ сам позајмљивао, нит’ су ми позајмљивали,

а сваки ме проклиње.

11 Господ одговори:

„Ослободићу те заиста за твоје добро.

Заиста ћу дати да те непријатељ моли

у време погрома и у време невоље.

12 Сломи ли ко гвожђе,

гвожђе са севера и бронзу*?

13 Твоја добра и имања твоја

дајем као плен, у бесцење,

за све твоје грехе

по свим твојим границама.

14 Предаћу те непријатељима твојим

у земљи коју не знаш,

да им служиш;

јер мој гнев је ватру запалио

и против тебе она букти."

15 О, Господе, ти знаш, ти ме се сети.

Сети ме се и освети се за мене онима што ме киње.

Не дај да ме збрише спорост твога гнева.

Ти знаш да за тебе трпим ругло.

16 Твоје речи су се нашле и ја сам их појео!

Твоје речи су постале радост и весеље моме срцу!

Јер, твоје је име призвано на мене,

о, Господе, Боже над војскама!

17 Ја не седим у друштву весељака

и не веселим се.

Седим сам, баш због руке твоје,

јер си ме јарошћу преплавио.

18 Зашто моме болу нема краја?

Зашто мојој рани нема лека, што одбија да буде излечена?

А ти си ми стварно као поток непостојан,

вода што пресуши.

19 И зато овако каже Господ:

„Ако се вратиш, излечићу те

и преда мном ћеш стајати.

И ако раздвојиш вредно од безвредног

бићеш као моја уста.

И они ће се окретати теби

али ти не смеш да се окрећеш к њима.

20 Направићу од тебе

утврђени бронзани зид за народ овај.

Бориће се против тебе,

али те неће надвладати.

Јер ја сам с тобом

да те спасем и избављам

– говори Господ.

21 Избавићу те из руку зликоваца!

Из шака свирепих откупићу те!"