1 Јеремији је дошла од Господа порука о суши:

2 „Јуда плаче.

Градови јој пропадају,

а они леже по земљи у црно завијени.

Плач Јерусалима се разлеже.

3 Моћници шаљу своје слуге по воду,

али када они стигну до чатрња,

воде нема.

А онда се враћају празних посуда,

посрамљени и збуњени,

покривених глава.

4 Тло је испуцало,

јер нема кише у земљи,

ратари су посрамљени

и покривају своје главе.

5 И кошута се оланила у пољу

и напустила младо,

јер нема траве.

6 Дивљи магарци стоје по оголелим висовима

и као шакали дахћу.

Исколачили су очи

јер нема паше."

7 Наше кривице сведоче против нас.

А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,

јер су многа наша отпадништва.

Против тебе смо сагрешили!

8 Надо Израиљева,

Спаситељу његов у часу невоље!

Зашто си попут дошљака у земљи

и путника што би тек успут да преноћи?

9 Зашто си као сметен човек,

као јунак немоћан да спасе?

А ти си међу нама, о, Господе,

и твоје је име призвано на нас.

Не напуштај нас!

10 Ево шта каже Господ овом народу:

„Они баш воле да лутају,

не спутавају у томе кораке своје.

И Господ их није прихватио

и сада се сећа њихових кривица

и казниће њихове грехе."

11 Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа. 12 Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором."

13 А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’"

14 Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу. 15 Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади! 16 А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.

17 И ову ћу поруку још да им кажем:

’Роне сузе очи моје

и ноћу и дању без престанка,

јер је девица мог народа

разорена великим разарањем.

Јако је рањена.

18 Ако одем у поље –

тамо мачем поклани!

Ако одем у град –

тамо од глади болесни!

И пророк и свештеник

тумарају земљом и ништа не схватају.’"

19 Зар си Јуду сасвим одбацио?

Да ли ти је Сион души мрзак?

Зашто си нас ударио

и нема нам оздрављења?

Надали смо се миру –

а ничег доброга;

и времену оздрављења –

а оно страва!

20 Господе, ми смо свесни наше опакости

и кривице наших предака,

јер смо ти згрешили.

21 Не презри нас због свог имена!

Не понизи престо своје славе.

Сети се свог савеза са нама

и немој га раскинути.

22 Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?

А небеса зар дају пљускове?

Зар ниси то ти, Господе наш Боже?

Ти све то чиниш

и ми те жељно ишчекујемо.