1 Дошла ми је реч Господња говорећи: 2 „Иди и објави у уши Јерусалима:

’Говори Господ:

„Сећам те се по привржености твоје

младости и љубави твог вереништва.

Ишла си за мном у пустињу,

у незасејану земљу.

3 Свет је Израиљ био Господу,

првина његовог урода

и сви који су га гутали били би криви

и пропаст би их стигла

– говори Господ."’"

4 Чујте Господњу реч, доме Јаковљев

и сви родови Израиљевог дома.

5 Говори Господ:

„Какву су неправду у мени нашли твоји преци

када су се удаљили од мене,

ишли за таштином

и постали ташти?

6 Нису питали: ’Где је Господ

који нас је довео из египатске земље,

који нас је водио у пустињи,

по земљи пустоши и јама,

по земљи сушној и мрачној,

по земљи којом нико крочио није

и у којој нико пребивао није?’

7 А ја сам вас довео у земљу воћњака,

да једете њено воће и њена добра.

И дошли сте и опоганили сте моју земљу,

и моје сте наследство претворили у гадост.

8 Свештеници нису рекли:

’Где је Господ?’

Они који се баве Законом ме нису познали,

и пастири се побунише против мене.

Пророци су прорицали уз помоћ Вала

и ишли за оним од чега нема користи.

9 И још ћу да се парничим с вама

– говори Господ –

и са децом ваше деце ћу да се парничим.

10 Јер, пређите на китимска острва и видите,

и у Кедар пошаљите па онда добро размотрите.

Видите да ли се овако нешто већ догодило:

11 Да ли је неки народ заменио богове

ако они и нису богови?

А мој народ је заменио своју Славу* Светитељ Израиљев.)

за оно од чега нема користи!

12 О, небеса, ужасните се због овога,

згрозите се и опустошите

– говори Господ.

13 Јер је два зла учинио мој народ:

Заборавио је мене, извор свежих вода,

и себи исклесао бунаре,

напукле бунаре што не држе воду.

14 Па зар је Израиљ роб, један од оних рођених у кући?

Зашто је постао плен?

15 На њега ричу лавићи, урличу риком;

његову су земљу претворили у пустош,

његови градови су порушени

и ту више нико не пребива.

16 Чак ти је и народ из Нофа и Тафнеса

обријао теме.

17 Зар то ниси сам себи урадио

напустивши Господа, свог Бога,

у време када те је водио путем?

18 И зато шта ти значи пут египатски

да пијеш воду сихорску*?

И шта ти значи пут асирски

да пијеш воду из реке*?

19 Казниће те твоје зло

и твоје отпадништво ће те прекорити.

Па знај и види, јер је зло и горко

што си напустио Господа, свог Бога,

и што нема у теби мога страха –

говори Господ, Бог над војскама.

20 Јер ја сам одавно скршио твој јарам

и твоје сам окове изломио.

Али ти си рекла: ’Нећу да ти служим.’

И на свакој узвишици,

и под сваким зеленим дрветом

си полегла као блудница.

21 А ја, ја сам те посадио као племениту лозу,

баш поуздано семе.

И како си ми се променила

и изродила у вињагу?

22 Све и да се шалитром переш

и да прибавиш много цеђи,

штрчаће флека твоје кривице преда мном

– говори Господ Бог.

23 Како онда говориш: ’Нисам оскрнављена

и нисам ишла Валима?’

Сагледај своје трагове у долини

и схвати шта си урадила.

Ти си млада и брза камила

што тумараш којекуда;

24 млада магарица навикла на дивљину

што у својој жудњи њуши ветар.

И ко ће да је врати кад је у терању?

Неће малаксати сви који је траже,

јер ће је пронаћи у њеном месецу.

25 Не дозволи да ти нога буде боса,

да ти грло буде суво.

Али ти си рекла: ’Ништа од тога!

Не, јер волим туђе богове

и ићи ћу за њима.’

26 Као лопов што се стиди када га ухвате,

тако ће да се осрамоти дом Израиљев.

Они – његови цареви, његови главари,

његови свештеници и његови пророци –

27 који говоре дрвету: ’Ти си мој отац!’

И камену: ’Ти си ме родио!’

Јер су мени окренули леђа а не лице,

а у време своје пропасти ће рећи:

’Устани и спаси нас!’

28 Па где су твоји богови које си направио за себе?

Нека устану ако могу да те спасу

у време твоје пропасти.

Јер, колики је број твојих градова –

о, Јудо – толико је твојих богова.

29 Зашто се парничите са мном?

Па сви сте се ви побунили против мене

– говори Господ.

30 Узалуд сам ударао твоје синове

јер нису прихватили карање,

а твој је мач прогутао твоје пророке

као кад лав прождире.

31 О, нараштају, размотрите реч Господњу:

Зар сам Израиљу био пустиња

или земља мрклог мрака?

Зашто мој народ говори: ’Наскитасмо се

па нећемо поново да ти дођемо’?

32 Заборавља ли девица свој накит

и невеста свој појас?

А мој народ заборавља мене

данима без броја.

33 Како си добро уредила свој пут да тражиш љубав,

да си и покваренице научила својим путевима!

34 Још се и крв нашла на твојим скутима,

све животи убогих и невиних,

иако их ниси затекла док проваљују.

Али за све то ти кажеш:

35 ’Ја сам недужна!

Његов се гнев свакако одвратио од мене.’

И ево, спорићу се с тобом

јер говориш: ’Сагрешила нисам.’

36 Зашто тако тумарајући

мењаш свој пут?

И од Египта ћеш се застидети

као што си се застидела Асирије.

37 И од њега ћеш да одеш

с рукама својим на глави својој,

јер је Господ одбацио твоје узданице

да због њих не напредујеш.