1 „Протрчите по трговима Јерусалима.

Гледајте, посматрајте,

тражите по улицама:

да ли ћете пронаћи човека,

иједног који поступа по правди и који тежи верности,

па да опростим граду.

2 ’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,

заправо се лажно заклињу."

3 О, Господе, не траже ли твоје очи верност?

Ти си их ударао, али нису попустили;

докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.

Окаменили су своје образе да су тврђи него стена

и одбијају да се врате.

4 Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,

и баш су лудо поступили

јер не познају Господњи пут

и прописе Бога свога.

5 И себи сам рекао да ћу ићи великашима,

па ћу њима да говорим,

јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога."

Али су и они сложно скршили јарам

и изломили окове.

6 Зато ће их напасти шумски лав,

пустињски вук ће их опустошити

и рис ће вребати код њихових градова.

И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,

јер су многи њихови преступи

и бројна су њихова отпадништва.

7 „И како ћу све то да ти опростим?

Твоја су ме деца оставила

и заклела се лажним боговима.

Ја сам их наситио,

а они су учинили прељубу

и журили у кућу блуднице.

8 Они су као угојени, једри ждрепци,

па сваки рже за женом свог ближњег.

9 Зар због тога да их не казним?

– говори Господ.

Над народом попут овог

зар да се не освети моја душа?

10 Идите међу редове његове лозе и искидајте их,

али не чините потпуно уништење.

Одстраните посечене лозице

јер не припадају Господу.

11 Јер су ме сасвим изневерили

дом Израиљев и дом Јудин

– говори Господ."

12 Лагали су о Господу

јер су рекли: „Није он такав!

Неће нас да задесе ни зло ни мач,

а ни глади нећемо видети!

13 Пророци су постали попут ветра

јер реч није у њима,

па нека им тако и буде учињено."

14 Зато говори Господ Бог над војскама:

„Зато што су тако изјавили,

ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру,

а овај народ у дрва, па ће их прогутати.

15 Ево, доводим на тебе народ издалека,

доме Израиљев – говори Господ.

То је крепак народ, древни народ,

народ чији језик не разумеш шта год да говоре.

16 Тоболац им је попут гроба отворен

и сви су ратници.

17 Прогутаће ти и летину и храну.

Прогутаће ти синове и ћерке.

Прогутаће ти стада и крда.

Прогутаће ти вино и смокве.

Разориће ти мачем утврђене градове

у које си се уздао.

18 Али тих дана – говори Господ – нећу те сасвим сатрти. 19 Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’

20 Најавите ово у дому Јаковљевом

и објавите у Јуди. Реците:

21 ’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,

који има очи, а не види

и који има уши, а не чује!

22 Зар се мене не бојите? – говори Господ.

Не дрхтите ли од мене

који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,

и оно га не прелази?

Ако се и усталаса,

оно се не излива;

таласи му хуче,

али се не преливају.’

23 Али овај народ има срце пркосно и одметничко,

скренули су и удаљили се.

24 Нису рекли од срца:

’Сад се бојмо Господа, нашег Бога

који нам даје рану и позну кишу на време,

који нам чува седмице одређене за жетву.’

25 Ваше су кривице све ово ускратиле

и ваши су греси задржали ово добро.

26 Јер се у мом народу налазе зликовци

што вребају као птичари из заседе,

што постављају замке да хватају људе.

27 И као што је кавез пун птица,

тако су њихове куће пуне преваре.

Зато су постали силни и награбили су блага.

28 Угојени су и углађени.

Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,

напредују, не суде за право сиромаха.

29 Зар због тога да их не казним?

– говори Господ.

Над народом попут овог

зар да се не освети моја душа?

30 Грозота и страхота

се догађају по земљи.

31 Пророци пророкују лаж

и свештеници владају по своме,

а мој народ све то воли!

Али шта ћете на крају да радите?!