1 Ово је реч која је дошла Јеремији од Господа, када му је цар Седекија послао Малхијиног сина Пасхора и свештеника Софонију, Масијиног сина, с поруком: 2 „Молимо те, питај Господа за нас! Вавилонски цар Навуходоносор ратује против нас, па да нам можда Господ учини једно од својих чудеса, да овај оде од нас."

3 Јеремија им је одговорио: „Ово реците Седекији: 4 ’Овако каже Господ, Бог Израиља: ево, то оружје ратно што ти је у рукама – то с којим се бориш против вавилонског цара и Халдејаца који те опкољавају око зидина – ја повлачим и окупљам насред града овог. 5 И ја ћу да се борим против вас руком испруженом, руком моћном, у великом гневу, јарости и срдњи. 6 Побићу становнике овог града, и људе и животиње. Помреће од велике заразе. 7 А после тога – говори Господ – даћу Седекију, цара Јудиног, његове слуге, народ и оне који преостану у граду од заразе, мача и глади, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке оних који им раде о глави. Он ће их побити мачем и неће их поштедети, неће им се смиловати и сажалити.’

8 Реци овом народу: ’Овако каже Господ: ево, стављам пред тебе пут живота и пут смрти. 9 Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима што вас опседају, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив. 10 Јер сам окренуо своје лице на град овај да му се зло, а не добро деси – говори Господ. Биће предан у руке вавилонског цара и он ће га у ватри спалити!’

11 А ево Господње речи и за дом Јудиног цара: 12 Доме Давидов, овако каже Господ:

’По правди судите сваки дан,

од тлачитеља избављајте покраденог,

да се не би због ваших злих дела

као ватра обрушио мој гнев

и распламтео се,

а никог нема да гаси.

13 Ево, долазим на тебе,

који у долини пребиваш

као стена на висоравни –

говори Господ –

на вас што кажете:

Ма ко ће на нас да удари

и ко ће да дође у наше уточиште?

14 Судићу вам према плоду ваших дела –

говори Господ –

шуму ћу му упалити

да пламен прогута све унаоколо.’"