14 Проклет да је дан кад сам се родио!

Не био благословен дан кад ме мајка роди!

15 А и нек је проклет човек

што мом оцу благовести –

„Мушко је! Син ти се родио!" –

и тако га силно обрадовао.

16 Нек тај човек буде попут градова

што је Господ сатро,

на које се смиловао није.

Нека јутром нарицање слуша,

а у подне поклич од ратника.

17 Што ме не усмрти у материци

и зашто ми моја мајка гроб није постала!

Што за веке векова не оста утроба јој трудна!

18 Зашто сам изашао из материце,

муку и тугу да гледам,

моји дани у срамоти да дођу свом крају.