14 Proklet da je dan u koji se rodih!

Dan, u koji me rodi mati moja, da nije blagosloven!

15 Proklet da je čovek koji javi ocu mom

i vrlo ga obradova govoreći: Rodi ti se sin.

16 I taj čovek da bi bio kao gradovi koje Gospod zatre i ne bi Mu žao!

Neka sluša viku ujutru i vrisku u podne,

17 Što me ne usmrti u utrobi materinoj

da bi mi mati moja bila grob,

i utroba njena da bi ostala do veka trudna.

18 Zašto iziđoh iz utrobe

da vidim muku i žalost

i da se svrše u sramoti dani moji?