1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.

2 Да се познаје мудрост и настава,

да се разумеју речи разумне,

3 Да се прима настава

у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

4 Да се даје лудима разборитост,

младићима знање и помњивост.

5 Мудар ће слушати и више ће знати,

и разуман ће стећи мудрост,

6 Да разуме приче и значење,

речи мудрих људи и загонетке њихове.

7 Почетак је мудрости страх Господњи;

луди презиру мудрост и наставу.

8 Слушај, сине, наставу оца свог,

и не остављај науке матере своје.

9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје,

и гривна на грлу твом.

10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;

11 Ако би рекли: Ходи с нама

да вребамо крв,

да заседамо правоме низашта;

12 Прождрећемо их као гроб живе,

и свеколике као оне који силазе у јаму;

13 Свакојаког блага добићемо,

напунићемо куће своје плена;

14 Бацаћеш жреб свој с нама;

један ће нам тоболац бити свима;

15 Сине мој, не иди на пут с њима,

чувај ногу своју од стазе њихове.

16 Јер ногама својим трче на зло

и хите да проливају крв.

17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;

18 А они вребају своју крв

и заседају својој души.

19 Такви су путеви свих лакомих на добитак,

који узима душу својим господарима.

20 Премудрост виче на пољу,

на улицама пушта глас свој;

21 У највећој вреви виче,

на вратима, у граду говори своје беседе;

22 Луди, докле ћете љубити лудост?

И подсмевачима докле ће бити мио подсмех?

И безумни, докле ће мрзети на знање?

23 Обратите се на карање моје;

ево, изасућу вам дух свој,

казаћу вам речи своје.

24 Што звах, али не хтесте,

пружах руку своју, али нико не мари,

25 Него одбацисте сваки савет мој,

и карање моје не хтесте примити;

26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи,

ругаћу се кад дође чега се бојите;

27 Кад као пустош дође чега се бојите,

и погибао ваша као олуја кад дође,

кад навали на вас невоља и мука.

28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати;

рано ће тражити, али ме неће наћи.

29 Јер мрзише на знање,

и страх Господњи не изабраше;

30 Не присташе на мој савет,

и презираше сва карања моја.

31 Зато ће јести плод од путева својих,

и наситиће се савета својих.

32 Јер ће луде убити мир њихов,

и безумне ће погубити срећа њихова.

33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно,

и биће на миру не бојећи се зла.