1 Не хвали се сутрашњим даном,

јер не знаш шта ће дан донети.

2 Нека те хвали други, а не твоја уста,

туђин, а не твоје усне.

3 Тежак је камен, и песак је тежак;

али је гнев безумников тежи од обога.

4 Јарост је немилостива, и гнев је плах;

али ко ће одолети зависти?

5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.

6 Ударци од пријатеља истинити су,

а целиви ненавидникови лажни.

7 Душа сита гази саће,

а гладној души слатко је све што је горко.

8 Каква је птица која одлети из свог гнезда,

такав је човек који отиде из свог места.

9 Уље и кад весели срце,

тако је пријатељ сладак саветом срдачним.

10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог,

и у кућу брата свог не улази у несрећи својој:

бољи је сусед близу него брат далеко.

11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје,

да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.

12 Паметан човек види зло и склони се,

а луди иду даље и плаћају.

13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина,

и узми залог од њега за туђинку.

14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући,

примиће му се за клетву.

15 Непрестано капање кад је велик дажд,

и жена свадљива,

једно су;

16 Ко је уставља, уставља ветар,

и она се одаје као мирисаво уље у десници.

17 Гвожђе се гвожђем оштри,

тако човек оштри лице пријатеља свог.

18 Ко чува смокву, јешће род њен;

тако ко чува господара свог, биће поштован.

19 Како је у води лице према лицу,

тако је срце човечије према човеку.

20 Гроб и пропаст никада се не могу заситити,

тако очи човечије никада нису сите.

21 Сребро у топионици и злато у пећи

а човек у устима оног који га хвали

познаје се.

22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом,

не би отишло од њега безумље његово.

23 Добро гледај стоку своју

и старај се за стада своја.

24 Јер богатство не траје довека

нити круна од колена до колена.

25 Кад трава нарасте и покаже се зелен,

купи се трава по планинама.

26 Јагањци су ти за одело,

и јарићи цена за њиву.

27 И доста има млека козјег теби за јело,

и за јело твом дому

и за храну твојим девојкама.