1 Човек који по карању остаје тврдоглав,

уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.

2 Кад се умножавају праведници, весели се народ;

а кад влада безбожник, уздише народ.

3 Ко љуби мудрост, весели оца свог;

а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.

4 Цар правдом подиже земљу;

а ко узима мито, сатире је.

5 Ко ласка пријатељу свом,

разапиње мрежу ногама његовим.

6 У греху је злог човека замка,

а праведник пева и весели се.

7 Праведник разуме парбу невољних,

а безбожник не мари да зна.

8 Подсмевачи распаљују град,

а мудри утишавају гнев.

9 Мудар човек кад се пре с лудим,

или се срдио или смејао,

нема мира.

10 Крвопије мрзе на безазленога,

а прави се брину за душу његову.

11 Сав гнев свој излива безумник,

а мудри уставља га натраг.

12 Који кнез слуша лажне речи,

све су му слуге безбожне.

13 Сиромах и који даје на добит сретају се;

обојици Господ просветљује очи.

14 Који цар право суди сиромасима,

његов ће престо стајати довека.

15 Прут и кар дају мудрост,

а дете пусто срамоти матер своју.

16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси,

а праведници ће видети пропаст њихову.

17 Карај сина свог, и смириће те,

и учиниће милину души твојој.

18 Кад нема утваре, расипа се народ;

а ко држи закон, благо њему!

19 Речима се не поправља слуга,

јер ако и разуме, опет не слуша.

20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој?

Више има надања од безумног него од њега.

21 Ако ко мази слугу од малена,

он ће најпосле бити син.

22 Гневљив човек замеће свађу,

и ко је напрасит, много греши.

23 Охолост понижује човека,

а ко је смеран духом, добија славу.

24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу,

чује проклетство и не проказује.

25 Страшљив човек меће себи замку;

а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.

26 Многи траже лице владаочево,

али је од Господа суд свакоме.

27 Праведнима је мрзак неправедник,

а безбожнику је мрзак ко право ходи.