1 Премудрост сазида себи кућу,

и отеса седам ступова;

2 Покла стоку своју,

раствори вино своје,

и постави сто свој.

3 Посла девојке своје,

те зове сврх висина градских:

4 Ко је луд, нека се уврати овамо.

И безумнима вели:

5 Ходите, једите хлеба мог,

и пијте вино које сам растворила.

6 Оставите лудост и бићете живи,

и идите путем разума.

7 Ко учи подсмевача, прима срамоту;

и ко кори безбожника, прима руг.

8 Не карај подсмевача да не омрзне на те;

карај мудра, и љубиће те.

9 Кажи мудроме, и биће још мудрији;

поучи праведног, и знаће више.

10 Почетак је мудрости страх Господњи,

и знање је светих ствари разум.

11 Јер ће се мном умножити дани твоји

и додаће ти се године животу.

12 Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар;

ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.

13 Жена безумна плаха је,

луда и ништа не зна;

14 И седи на вратима од куће своје

на столици, на висинама градским,

15 Те виче оне који пролазе,

који иду право својим путем:

16 Ко је луд? Нека се уврати овамо.

И безумном говори:

17 Вода је крадена слатка,

и хлеб је сакривен угодан.

18 А он не зна да су онде мртваци

и у дубоком гробу да су званице њене.