1 Одговор благ утишава гнев,

а реч прека подиже срдњу.

2 Језик мудрих људи украшава знање,

а уста безумних просипају безумље.

3 Очи су Господње на сваком месту

гледајући зле и добре.

4 Здрав је језик дрво животно,

а опачина с њега кршење од ветра.

5 Луд се руга наставом оца свог;

а ко прима укор бива паметан.

6 У кући праведниковој има много блага;

а у дохотку је безбожниковом расап.

7 Усне мудрих људи сеју знање,

а срце безумничко не чини тако.

8 Жртва је безбожничка гад Господу,

а молитва праведних угодна Му је.

9 Гад је Господу пут безбожников;

а ко иде за правдом, њега љуби.

10 Карање је зло ономе ко оставља пут;

који мрзи на укор, умреће.

11 Пакао је и погибао пред Господом,

а камоли срца синова човечијих.

12 Подсмевач не љуби оног ко га кори,

нити иде к мудрима.

13 Весело срце весели лице,

а жалост у срцу обара дух.

14 Срце разумно тражи знање,

а уста безумних људи наслађују се безумљем.

15 Сви су дани невољникови зли;

а ко је веселог срца, на гозби је једнако.

16 Боље је мало са страхом Господњим

него велико благо с немиром.

17 Боље је јело од зеља где је љубав

него од вола угојена где је мржња.

18 Човек гневљив замеће распру;

а ко је спор на гнев, утишава свађу.

19 Пут је лењога као ограда од трња,

а стаза је праведних насута.

20 Мудар је син радост оцу,

а човек безуман презире матер своју.

21 Безумље је радост безумнику,

а разуман човек ходи право.

22 Намере се расипају кад нема савета,

а тврдо стоје где је много саветника.

23 Радује се човек одговором уста својих,

и реч у време како је добра!

24 Пут к животу иде горе разумноме

да се сачува од пакла одоздо.

25 Господ раскопава кућу поноситима,

а међу удовици утврђује.

26 Мрске су Господу мисли зле,

а беседе чистих миле су.

27 Лакомац затире своју кућу,

а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

28 Срце праведниково премишља шта ће говорити,

а уста безбожничка ригају зло.

29 Далеко је Господ од безбожних,

а молитву праведних чује.

30 Вид очни весели срце,

добар глас гоји кости.

31 Ухо које слуша карање животно

наставаће међу мудрима.

32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју;

а ко слуша карање, бива разуман.

33 Страх је Господњи настава к мудрости,

и пре славе иде смерност.