1 Мудра жена зида кућу своју,

а луда својим рукама раскопава.

2 Ко ходи право, боји се Господа;

а ко је опак на својим путевима, презире Га.

3 У устима је безбожниковим прут охолости,

а мудре чувају уста њихова.

4 Где нема волова, чисте су јасле;

а обилата је летина од силе воловске.

5 Истинит сведок не лаже,

а лажан сведок говори лаж.

6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је;

а разумном је знање лако наћи.

7 Иди од човека безумног,

јер нећеш чути паметне речи.

8 Мудрост је паметног да пази на пут свој,

а безумље је безумних превара.

9 Безумнима је шала грех,

а међу праведнима је добра воља.

10 Срце свачије зна јад душе своје;

и у весеље његово не меша се други.

11 Дом безбожнички раскопаће се,

а колиба праведних цветаће.

12 Неки се пут чини човеку прав,

а крај му је пут к смрти.

13 И од смеха боли срце,

и весељу крај бива жалост.

14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца,

али га се клони човек добар.

15 Луд верује свашта,

а паметан пази на своје кораке.

16 Мудар се боји и уклања се од зла,

а безуман навире и слободан је.

17 Нагао човек чини безумље,

а пакостан је човек мрзак.

18 Луди наслеђује безумље,

а разборити венчава се знањем.

19 Клањају се зли пред добрима

и безбожни на вратима праведног.

20 Убоги је мрзак и пријатељу свом,

а богати имају много пријатеља.

21 Ко презире ближњег свог греши;

а ко је милостив убогима, благо њему.

22 Који смишљају зло, не лутају ли?

А милост и вера биће онима који смишљају добро.

23 У сваком труду има добитка,

а говор уснама само је сиромаштво.

24 Мудрима је венац богатство њихово,

а безумље безумних остаје безумље.

25 Истинит сведок избавља душе,

а лажан говори превару.

26 У страху је Господњем јако поуздање,

и синовима је уточиште.

27 Страх је Господњи извор животу

да се човек сачува од пругала смртних.

28 У мноштву је народа слава цару;

а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

29 Ко је спор на гнев, велика је разума;

а ко је нагао показује лудост.

30 Живот је телу срце здраво,

а завист је трулеж у костима.

31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог;

а поштује Га ко је милостив сиромаху.

32 За зло своје повргнуће се безбожник,

а праведник нада се и на самрти.

33 Мудрост почива у срцу разумног човека,

а шта је у безумнима познаје се.

34 Правда подиже народ,

а грех је срамота народима.

35 Мио је цару разуман слуга,

али на срамотног гневи се.