1 Човек самовољан тражи шта је њему мило

и меша се у свашта.

2 Безумнику није мио разум

него да се јавља срце његово.

3 Кад дође безбожник, дође и руг,

и прекор са срамотом.

4 Речи су из уста човечијих дубока вода,

извор је мудрости поток који се разлива.

5 Није добро гледати безбожнику ко је,

да се учини криво правом на суду.

6 Усне безумникове пристају у свађу,

и уста његова дозивају бој.

7 Безумнику су уста његова погибао,

и усне његове пругло души његовој.

8 Речи су опадачеве као избијених,

али силазе унутра у трбух.

9 И ко је немаран у послу свом

брат је распикући.

10 Тврда је кула име Господње.

К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

11 Богатство је богатом јак град

и као висок зид у његовој мисли.

12 Пред пропаст подиже се срце човека,

а пре славе иде смерност.

13 Ко одговара пре него чује,

томе је лудост и срамота.

14 Дух човечији сноси бол свој;

а дух оборен ко ће подигнути?

15 Срце разумног човека добавља знање,

и ухо мудрих тражи знање.

16 Дар човеку шири место

и води га пред властеље.

17 Праведан се чини ко је први у својој распри,

али кад дође ближњи његов, испитује се.

18 Распре прекида жреб,

и између силних расуђује.

19 Увређен је брат као тврд град,

и свађа је као преворница на двору.

20 Сваком се трбух сити плодом уста његових,

дохотком од усна својих сити се.

21 Смрт је и живот у власти језику,

и ко га милује, јешће плод његов.

22 Ко је нашао жену, нашао је добро

и добио љубав од Господа.

23 Сиромах говори молећи,

а богат одговара оштро.

24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски,

јер има пријатеља вернијих од брата.