1 Човек самовољан тражи шта је њему мило

и меша се у свашта.

2 Безумнику није мио разум

него да се јавља срце његово.

3 Кад дође безбожник, дође и руг,

и прекор са срамотом.

4 Речи су из уста човечијих дубока вода,

извор је мудрости поток који се разлива.

5 Није добро гледати безбожнику ко је,

да се учини криво правом на суду.

6 Усне безумникове пристају у свађу,

и уста његова дозивају бој.

7 Безумнику су уста његова погибао,

и усне његове пругло души његовој.

8 Речи су опадачеве као избијених,

али силазе унутра у трбух.

9 И ко је немаран у послу свом

брат је распикући.

10 Тврда је кула име Господње.

К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

11 Богатство је богатом јак град

и као висок зид у његовој мисли.

12 Пред пропаст подиже се срце човека,

а пре славе иде смерност.

13 Ко одговара пре него чује,

томе је лудост и срамота.

14 Дух човечији сноси бол свој;

а дух оборен ко ће подигнути?