1 Tada je Elifas iz Temana uzvratio ovako:

2 „Zar mudar čovek odgovara u vetar,

zar svoj stomak puni istočnim vetrom?!

3 Raspravlja li rečima beznačajnim

i govorima koji nikome nisu na korist?

4 A ti satireš pobožnost,

razmišljanje pred Bogom ometaš.

5 Krivice tvoje pouku daju ustima tvojim,

jezikom se lukavim ti služiš.

6 Sopstvena te usta osuđuju ko krivca,

a ne ja; sopstvene usne protiv tebe svedoče.

7 Da ti nisi prvorođeno ljudsko biće,

iznedren pre planina?

8 Da nisi slušao Božije tajne savete

i za sebe zadržao mudrost?

9 Šta to ti znaš, a mi da ne znamo?

Šta ti shvataš, a da nama to nije dano?

10 Među nama ima i sedih i starih,

starijih i od oca tvoga.

11 Šta, nisu ti dovoljne Božije utehe

i obzirno upućena ti reč?

12 Zašto ti se srce tvoje ponelo?

Zašto ti sevaju oči tvoje,

13 pa se tvoj duh protiv Boga okrenuo

i ustima svojim prosipaš reči?

14 Pa šta je čovek da bi čist bio,

da bi pravedan bio onaj što ga žena rodi?!

15 On se ni u svete* svoje ne pouzdaje,

očima njegovim ni nebesa nisu čista,

16 a kamoli gnusan i iskvaren čovek,

čovek što nepravdu kao vodu pije!

17 Elem, ja ću ti reći! Mene poslušaj,

objaviću ti ono što sam video;

18 ono što su mudri ljudi predali od predaka svojih

i to nisu prikrili.

19 A samo je njima zemlja bila dana

i tuđinac nije prolazio među njima.

20 Tek, zlobnik se u bolu previja kroz sve dane,

i malo godina je određeno okrutnome.

21 Zvuk strahote mu je u ušima

i dok je još mir zatirač mu dolazi.

22 Ne nada se povratku iz tame,

jer je za mač obeležen.

23 Potuca se zbog hleba: ’Gde je?’

On zna da mu se bliži crni dan.

24 Plaše ga i zebnja i nevolja,

nadvladavaju ga kao car za napad spreman;

25 jer na Boga ruku svoju diže,

pred Svemoćnim oholo se drži.

26 On juriša drsko protiv Boga,

nosi štit veliki i jaki.

27 Lice mu je zadriglo,

bokovi mu usaljeni;

28 živi u ruinama od gradova,

u kućama napuštenim

što postaće gomile kamenja.

29 Bogat neće biti i blago mu potrajati neće,

imanje mu se neće širiti po zemlji.

30 On neće pobeći iz tame,

plamen će mu izdanak sparušiti

i nestaće u dahu Božijih usta.

31 Nek se ne uzda u bezvredno jer je zaveden,

jer će mu bezvredno postati nagrada;

32 a nagrađen će biti i pre svoga dana

i grana mu neće ozeleneti.

33 Kao loza otrešće svoj nezreli grozd

i kao maslina strešće cvat svoj.

34 Jer jalovo je društvo bezbožničko,

a šatore podmićenih vatra progutaće.

35 Začeće nevolju, a rodiće zlobu,

stomaci im spremni za obmanu."