1 Tada je Elifas iz Temana uzvratio ovako:

2 „Hoćeš li imati strpljenja da ti neko odgovori?

Ali ko bi se mogao uzdržati od reči?!

3 Eto, poučavao si mnoge

i ruke klonule si snažio.

4 Posrnulog su tvoje reči podizale

i kolena si klecava jačao.

5 A sad, kada je tebe snašlo,

postao si nestrpljiv;

kad se tebe taklo,

ti si preneražen.

6 Nije li bogobojaznost tvoja pouzdanje tvoje,

a čestitost puteva tvojih nada tvoja?

7 Molim te, seti se: ko je nevin postradao?

Gde su to pravednici satrveni bili?

8 Koliko sam ja video, oni koji oru nepravdu

i nevolju seju, baš to i žanju.

9 Oni ginu od Božijeg daha,

iščezavaju od duha gneva njegovoga.

10 Rika lava, lavlje urlikanje

i zubi lavića se lome.

11 Lav skapava bez plena

i lavići se gube.

12 Znaš, k meni je potajno doprla reč,

o tom mi je uho šapat uhvatilo;

13 u nemirnim mislima, u viđenjima noćnim,

kad ljude ophrva duboki san;

14 strah i trepet su me spopali

i od njih mi kosti zazvečaše.

15 Tek, duh mi je prešao preko lica

i dlake na telu su mi se naježile!

16 I on stade,

ali mu nisam razaznao lik.

Bio mi je neki oblik pred očima

i čuo sam glas koji šapuće:

17 ’Zar smrtnik može da bude pravedniji od Boga?

Zar je čovek čistiji od Sazdatelja svoga?

18 Pa on se ni u sluge svoje ne pouzdaje

i anđelima svojim on nalazi manu,

19 a kamoli onima što žive u nabijačama,

što im je temelj u prašini

i koje smrskaju ko moljca.

20 Satiru ih u komade od jutra do sutra,

zauvek iščezavaju i niko ne mari.

21 Nije li uže njihovog šatora iščupano?

Pomreće bez mudrosti.’