1 A Vildad iz Suša je odgovorio ovim rečima:

2 „Dokle ćeš o tome da pričaš

i dokle će reči tvojih usta biti vihor?

3 Zar Bog izvrće pravdu?

Izvrće li Svemoćni pravednost?

4 Ako su mu tvoja deca sagrešila,

on ih je prepustio njihovim gresima!

5 Ali ako potražiš Boga

i Svemoćnoga preklinješ za milost;

6 ako budeš čist i pravedan,

on će bdeti nad tobom

i obnoviće tvoje pravedno boravište.

7 Neznatni su bili počeci tvoji,

a budućnost tvoja procvetaće silno.

8 Hajde, pitaj naraštaj pređašnji

i istraži saznanja njihovih predaka.

9 Jer, mi smo od juče, ne znamo ništa,

sena su naši zemaljski dani.

10 Zar te neće poučiti,

reći ti iz srca svoga i izneti pouke?

11 Raste li papirus mimo močvare?

Raste li trska mimo voda?

12 Dok je još u cvatu i neposečena,

već se suši pre ostalih trava.

13 E, takve su staze onih što Boga zaboravljaju,

tako se ruši nada bezbožnička;

14 onoga čije se pouzdanje kida

i koji se oslanja na kuću od paučine;

15 Elem, osloni li se na kuću svoju –

neće stajati;

prihvati li je se –

neće se držati.

16 On je kao jedra biljka na suncu,

čije se mladice pružaju izvan vrta;

17 korenje mu se nad kamenjarem prepliće

i u kršu traži mesta.

18 Ali, ako se iskoreni sa svog mesta,

ono će ga se odreći: ’Videlo te nikad nisam!’

19 Eto, to ti je radost njegovog puta,

a već neko drugi niče iz tla.

20 Gle, Bog ne odbacuje čoveka bez mane,

ali i ne prihvata zlotvora za ruku.

21 Štaviše, smehom će ispuniti usta tvoja

i usne tvoje klicanjem!

22 Stidom će se zagrnuti oni koji te mrze,

a šator zlikovaca će nestati."