1 Hajde, pozivaj! Ko će ti se odazvati?

Kome od svetih ćeš da se okreneš?

2 Bezumnika ubija bezumlje,

a lakovernog satire zavist.

3 Lično sam video bezumnika kako se odomaćuje

i odmah sam prokleo njegovo gazdinstvo.

4 Jer, deca su mu daleko od sigurnosti,

ginu na vratima, a nema ko da ih izbavi.

5 Letinu njegovu jede ko je gladan,

kupi je čak i ispod trnja,

dok žedan vreba na njihovo blago.

6 Jer šteta ne izlazi iz prašine

i iz zemlje ne niče nevolja;

7 već se čovek rađa za nevolju

ko što u vis vrcaju varnice.

8 Ali ja bih da Boga tražim

i Bogu svoj slučaj da iznesem;

9 njemu, što velike stvari čini,

neistraživo mnoštvo čudesa njegovih;

10 njemu, koji daje kišu zemlji

i koji šalje vodu poljima;

11 njemu, koji ponižene na visinu stavlja

i žalosne na sigurno diže;

12 njemu, koji mrsi naume lukavih

i ne daje da im ruke s uspehom posluju.

13 Bog nadmudruje mudre njihovim lukavstvom,

sunovraćuje savet prepredenih

14 koji usred dana pomrčinu sreću

i u podne pipaju ko noću.

15 Da, Bog spasava od mača iz njihovih usta

i siromaha iz ruku jakoga!

16 Tad ubogi zadobija nadu,

a nepravda zatvara usta svoja.

17 O, kako je blagosloven čovek koga Bog prekoreva!

Zato ne preziri opomenu Svemoćnoga.

18 Jer on i rani i zavije;

on udara, ali ruke njegove leče.

19 Od šest će te nevolja spasti,

a i u sedmoj zlo te se neće dotaći.

20 U gladi će te spasti, od smrti

i od snage mača u ratu.

21 Sakriven ćeš biti od šibe jezika

i nećeš strepeti od propasti kad stigne.

22 Smejaćeš se razaranju i gladi

i nećeš strepeti od zemaljskih zveri,

23 jer ćeš biti u savezu s kamenjem po polju

i zemaljske će zveri biti u miru sa tobom.

24 Videćeš da si siguran u šatoru svome,

obilazićeš imanje svoje i ništa mu zafaliti neće.

25 Videćeš da će ti deca biti brojna,

da je tvojih naslednika kao trave po zemlji.

26 Jedar ćeš otići u grob,

kao što se u pravo vreme sakuplja snop žita.

27 Eto, to smo proučili. To je tako.

A ti si čuo, pa primeni to na sebe!"