1 Zašto Svemoćni nije odredio vremena suda?

Zašto oni koji ga poznaju ne vide dane njegove?

2 Pomeraju ljudi međe,

stada otimaju, pa ih napasaju;

3 siročadi odvode magarca,

vola za zalog uzimaju od udovice.

4 Oni razgone uboge sa puta,

skrivaju se zajedno siromasi zemlje.

5 Eno, kao divlji magarci u pustinji idu svojim poslom;

hranu sebi traže,

u pustari hleb za sebe i za decu.

6 Po polju kupe krmu,

pabirče po vinogradu zlobnika.

7 Neodeveni su, noćivaju bez ogrtača,

na zimi su bez pokrivača.

8 Iskisli su od planinske kiše,

bez zaklona krije se pod stenu.

9 Siroče od dojenja kradu

i od siromaha uzimaju zalog.

10 Tumaraju obnaženi,

neodeveni snoplje nose, a gladni.

11 Među svojim drvoredima cede ulje,

grožđe muljaju u kaci, a žedni su.

12 Stenje narod u gradu,

za pomoć vape smrtno ranjeni,

a Bogu to nije mrsko.

13 A neki su u društvu onih što ratuju protiv svetla,

što ne mare za puteve svetla

i ne žive na stazama njegovim.

14 U zoru se krvnik diže,

sirotana i ubogog da ubije,

a po noći je ko lopov.

15 Preljubnikovo oko čeka sumrak jer govori:

’Da me oko ne ugleda!’,

pa pokriva lice svoje.

16 Kad je tama, lopov kuće prokopava,

a po danu se zaključava

da za svetlost ne zna.

17 Jer je svima njima jutro poput gustog mraka,

predani su užasima mraka gustog.

18 Prolete oni povrh voda,

prokleto im nasledstvo u zemlji

i neka nijedan ne krene ka vinogradima.

19 Poput suše i vrućine snežne vode kad odnesu,

tako i Svet mrtvih nosi one što se ogrešiše.

20 Zaboravlja ga majčina utroba,

crvima je hrana;

njega više ne spominju,

nepravda će biti kao stablo prelomljeno.

21 On navaljuje na jalovu, na nerotkinju;

zlostavlja udovicu.

22 Silom svojom Bog moćnike odvlači,

podiže se i niko za život siguran nije.

23 Bog im spokojstvo daje, pa se osiliše;

ali njegove su oči na njihovim putevima.

24 Tek za malo uzdignu se i već ih nema;

ko svi drugi propadaju, venu;

odsecaju se kao vršci klasja.

25 Ako nije tako, ko će da mi laž dokaže?

Ko će da obezvredi kazivanje moje?"