1 A Jov je odgovorio ovim rečima:

2 „Još i danas je jetka moja žalopojka

i s mukom se borim da ne bih ječao.

3 O, kada bih znao gde ću da ga nađem,

došao bih do njegovog mesta!

4 Pred njim bih izložio svoj slučaj,

dokazima usta svoja napunio.

5 Da mi je da znam kojim bi mi rečima odgovorio;

da mi je da razumem šta bi mi rekao.

6 Da li bi se silom velikom parničio sa mnom?

Ne bi, nego bi se zauzeo za me.

7 Onde bi se pravednik sa njim raspravio,

moj bi me sudija zauvek izbavio.

8 Gle, odem li napred, njega nema;

ni pozadi njega ne opažam.

9 Ne vidim ga ni na levo, tamo gde deluje;

ne vidim ga ni na desno, kada se okrene.

10 Ali on zna put kojim idem;

pretapa me da čist budem poput zlata.

11 Po njegovoj stopi moj je korak išao,

njegovog sam se puta držao i nisam skretao.

12 Zapovest njegovih usana nisam napustio,

čuvao sam reči njegove više nego hleb nasušni.

13 Ali on je jedini i ko će da ga menja!

Šta god da poželi, on tako i čini.

14 Naume će svoje, meni namenjene, izvršiti,

a u njemu još je takvog mnogo čega.

15 Zato sam preplašen od njega;

kad razmišljam, ježim se od njega!

16 Elem, Bog je moje srce smalaksao,

Svemoćni me je prestravio;

17 ipak nisam bio satrt mrakom,

niti mi je gusta tama zaklonila lice.