1 Тада је Елифас из Темана узвратио овако:

2 „Зар мудар човек одговара у ветар,

зар свој стомак пуни источним ветром?!

3 Расправља ли речима безначајним

и говорима који никоме нису на корист?

4 А ти сатиреш побожност,

размишљање пред Богом ометаш.

5 Кривице твоје поуку дају устима твојим,

језиком се лукавим ти служиш.

6 Сопствена те уста осуђују ко кривца,

а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.

7 Да ти ниси прворођено људско биће,

изнедрен пре планина?

8 Да ниси слушао Божије тајне савете

и за себе задржао мудрост?

9 Шта то ти знаш, а ми да не знамо?

Шта ти схваташ, а да нама то није дано?

10 Међу нама има и седих и старих,

старијих и од оца твога.

11 Шта, нису ти довољне Божије утехе

и обзирно упућена ти реч?

12 Зашто ти се срце твоје понело?

Зашто ти севају очи твоје,

13 па се твој дух против Бога окренуо

и устима својим просипаш речи?

14 Па шта је човек да би чист био,

да би праведан био онај што га жена роди?!

15 Он се ни у свете* своје не поуздаје,

очима његовим ни небеса нису чиста,

16 а камоли гнусан и искварен човек,

човек што неправду као воду пије!

17 Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај,

објавићу ти оно што сам видео;

18 оно што су мудри људи предали од предака својих

и то нису прикрили.

19 А само је њима земља била дана

и туђинац није пролазио међу њима.

20 Тек, злобник се у болу превија кроз све дане,

и мало година је одређено окрутноме.

21 Звук страхоте му је у ушима

и док је још мир затирач му долази.

22 Не нада се повратку из таме,

јер је за мач обележен.

23 Потуца се због хлеба: ’Где је?’

Он зна да му се ближи црни дан.

24 Плаше га и зебња и невоља,

надвладавају га као цар за напад спреман;

25 јер на Бога руку своју диже,

пред Свемоћним охоло се држи.

26 Он јуриша дрско против Бога,

носи штит велики и јаки.

27 Лице му је задригло,

бокови му усаљени;

28 живи у руинама од градова,

у кућама напуштеним

што постаће гомиле камења.

29 Богат неће бити и благо му потрајати неће,

имање му се неће ширити по земљи.

30 Он неће побећи из таме,

пламен ће му изданак спарушити

и нестаће у даху Божијих уста.

31 Нек се не узда у безвредно јер је заведен,

јер ће му безвредно постати награда;

32 а награђен ће бити и пре свога дана

и грана му неће озеленети.

33 Као лоза отрешће свој незрели грозд

и као маслина стрешће цват свој.

34 Јер јалово је друштво безбожничко,

а шаторе подмићених ватра прогутаће.

35 Зачеће невољу, а родиће злобу,

стомаци им спремни за обману."