1 А Јов је одговорио овим речима:

2 „Још и данас је јетка моја жалопојка

и с муком се борим да не бих јечао.

3 О, када бих знао где ћу да га нађем,

дошао бих до његовог места!

4 Пред њим бих изложио свој случај,

доказима уста своја напунио.

5 Да ми је да знам којим би ми речима одговорио;

да ми је да разумем шта би ми рекао.

6 Да ли би се силом великом парничио са мном?

Не би, него би се заузео за ме.

7 Онде би се праведник са њим расправио,

мој би ме судија заувек избавио.

8 Гле, одем ли напред, њега нема;

ни позади њега не опажам.

9 Не видим га ни на лево, тамо где делује;

не видим га ни на десно, када се окрене.

10 Али он зна пут којим идем;

претапа ме да чист будем попут злата.

11 По његовој стопи мој је корак ишао,

његовог сам се пута држао и нисам скретао.

12 Заповест његових усана нисам напустио,

чувао сам речи његове више него хлеб насушни.

13 Али он је једини и ко ће да га мења!

Шта год да пожели, он тако и чини.

14 Науме ће своје, мени намењене, извршити,

а у њему још је таквог много чега.

15 Зато сам преплашен од њега;

кад размишљам, јежим се од њега!

16 Елем, Бог је моје срце смалаксао,

Свемоћни ме је престравио;

17 ипак нисам био сатрт мраком,

нити ми је густа тама заклонила лице.